a miriše na čudo....

Reputation : 0 Datum upisa : 12.08.2011 Godina : 44

First topic message reminder :

Da mi je neko pre desetak dana rekao da cu rado posecivati jedan forum, rekla bih da je to nemoguce. A, evo, tu sam, i kao sto rece (osma?), drago mi je sto mogu lupetati do mile volje. Uopste nije vazno koliko ljudi ce to citati, i hoce li uopste procitati. Blog se ne pise zbog citalaca. A, ideje, misli, stavovi (i jos dosta toga) se nece (znatno) promeniti samo zato sto je forma drugacija.
Bgdcafe blog is still running!

Datum upisa : 11.08.2011

Nova Godina........

Tamnina ispreda još jednu paučinasto uzavrelu sen
Što lelujavo pleše
Na zidu je sat otkucao ponoć
Negde iz daljine lavež psa i umiljati zov mačke prekida
Trom kašalj zakasnelog šetača...

Raspremam kuloare – lagume duše

Čistim kofere sećanja
Razvrstavam nadanja
Pakujem sveže emocije
Nikad ne dodirnute dlanove
Suzama zapečaćene
U zlatne fioke zaborava

Odlažem poglede u

Purpurni čokanjčić xtenja
Dok osmex lovim iza ogledala
Te Žene Seni
Rukavicom pletenom od vremena

A tkanicu koraka tu xarmoniju uzdaxa

Motam u belinu praskozorja
Svilenog ogrtača Snoviđenja

Pakujem polako jedno po jedno

Da svemu nađem svoje mesto
Da sve ima smisao svoju

Čak i tu duginu boju obećanja

Svežem u čvor misteriozno zelenog šala
I taj otkucaj samoće razastrem na
Paperjasto jastuče
Te neke Bezvremenske Sreće

Sporo dobuju minuti ko da im se ne žuri

Sati su sami sebe u slova oslikali
A seta taj maestro pravi
Muziku Života u notni papir
Jedan krešendo darivali

Pakujem lagano deo po deo

Da svemu nađem pravu nit
Te njome stkam sećanju san
A zaboravu pogled od meda
Kada se za sobom okrenem
Da se nasmejem
I kažem
Bilo je divno brdovitom ravnicom hoditi

Zato raspremam kuloare sećanja

Razvrstavam nadanja
Pravim mesta
Mešavini novih boja
Platno je još uvek belo
A potez sada moj
U godini ovoj novoj.....

Datum upisa : 11.08.2011

Tišina

Šta je to tišina i kojim snom ona plovi
I zašto su sve boli oblika tog
A ne nekog drugog?!

Šta je to ćutnja i koja je boja ta

Što maštaču iz ruku otima
Potez maestrala u palvetnulu zvezda
Dana osunčana?!

I što se java pod prstima xarmonijom poigrava

Pa čitač ni ne sluti kolika je magija
Od slova satkana
Da se za dana ne vidi istina prava
Već ona u nama omeđana
Tim tišinama

Kojix su mirisa ti čarolični konci

Sve te neke kosmičke veze
Koja bi NAS da poveže?!

I što je tišina tolko mirna

Kad ljubav u senima slutim
Jel i slutnja deo nje
Ko i vazdux što udišem
Il je i ona samo
Deo igrarije
Ljubavne magije...

Datum upisa : 22.09.2011

Zelim udahnuti vecnost

i zadrzati je dubiko u svojim plucima.

ZeLim Se vinuti u visine,obgrliti svod

svojim rukama i putovati sa zlatnim krugom

od istoka ka zapadu.

Plutati go po zvezdanom plastu svemira,

posetiti druge svetove i raspsen na

hiljade zivota u vidu kisnih kapi

naci se ponovo ceo u zagrljaju Zemlje.

Popeti se tada na njene najvise vrhove

i milovati ih poput devicanskih grudi.

Zeleo bi tada ugrejati umorno telo i dusu

i poput lavine se skotrljati pravo u okean.

Odakle bih ponovo gledao zvezde,

vecne nebeske dragulje i divio se

lepoti postojanja.

Tada bih svoju vecnost prodao za jedan

trenutak,bas ovakav.

Datum upisa : 11.08.2011

Volela bi kada sanjaš da ....

Koračam prašnjavim drumom prošlog... izgovorenog... napisanog
sporo i lenjo odzvanjaju ti uzdasi stope što trag ne ostavlja
što samo sebe otire da se ne vrati na pređeno
a opet
izgovorenog.... napisanog... ma mog sloga nekog tamo...
Misli u mislima nadolaze prepliću se... zapliću...
a uvek u tom vakumu čvornovatog bljeska
sparuše se najednom... svenu u začetku
znajući da povratka nema...
Prolaze dani... sivi, tmurni... depresivni... ma ni nalik zimi...
sneg samo na razglednicama il nekoj zalutaloj čestitci
za neku novu godinu...
Prepakujem, slažem sve ono št se spakovati i složiti ne može…
Utrkujem se s vremenom ne bili nekako utekla sama od sebe
Ne bili dlanom posejala još neko seme
Koje neće poroditi mene već tu ljušturu Žene što je ostala posle Tebe
Čoveka koji bio je pre Mene
Xmmm a jeli Nas bilo
Možda
U tom kosmičkom krugu gde tango samo slova plešu
U tom nekom glibu trenutka…
Nađosmo se Mi dva prosjaka večnosti
Dva arlekina sadašnjosti…
I sada bi u lance, katance
Reči zaključala pa ix u tamnice bacila i tu zaboravila
Jer sve je samo max
Krug što novi krug rađa
Zaplet koji vodi u novi lavirint
A trebam ruku vajara
Pa da nanovo slijem potezom buđenja
Lik iz ogledala
Ex
Evo me tamo gde si me ostavio kada si odlazio
Gde sam te ostavila dok si sanjao
U noći što novu zoru rađa
Eto tražim te dok ti tražiš mene...
preturam po kuloarima duše... vilajetu zore...
ex te zore su mi oči odnele pa sad ne da ne želim da vidim nego ne umem
a i nenađemo li se ... neće biti neka šteta
volela bi samo da se nasmeješ kada sanjaš...

Datum upisa : 22.09.2011

SAM

Tvoje me ruke grle,tope me

tvoje me usne ljube,rastvaraju me

nasa se tela spajaju postajemo jedno.

Osecan cudan u meni se javlja,

sumnje mi ne daju mira , slutim

i kao da znam , dok sam s`tobom tu

u ljubavi glasnoj u svome sam

ocaju sasvim sam.

U oku tvome kavez vidim.

Ruke mi tvoje lance i okove donose.

U svojoj ceznji i strahu ne osecam

dodir ni srecu ni usne ni noc ni dan.

Dok pakleni oganj u meni tinja

i pomamne oci djavolski isijavaju

zelja lagano ne mirno plamti

i otima mi spokoj i otima mi san.

Bestelesno lebdim na dodir od svega

od stvarnosti od maste od ljubavi od igre.

Predosecaj moj vise sumnja nije,

sada sam siguran i sada znam

U svojoj ceznji i strahu ja sam uvek sam...

SAM...SAM...SAM i SLOBODAN!

Datum upisa : 11.08.2011

exx cudo

a miriše na čudo.... - Page 6 3246922733

Datum upisa : 11.08.2011

Pusti me da tonem do tog dna,
Gde je dodir Miliostinja

Pa da iz nedara,
Ko bisere voljenja,
Iznedrim tu pticu susreta naših dlanova...

... i tako..... scratch

zaslužni član Datum upisa : 08.03.2012

@a miriše na čudo...

VRIJEME PLAKANJA

Od kad su stigla jaja u prahu

Sve naše žene žive u strahu

I jedna drugu sa strahom pita

Da li će stići u prahu kita.

Plaču curice iz dna doline

Sve do vrha brijega

Neće biti njega.

Poslije umjetne oplodnje

Stiže i kloniranje

Ne da nas je Bogu više

Već da bi nas manje bilo

Dal potop nije uspio

Jer je čovjek preživio.

Luka Lune Jović – Juvenal 2012
AD

Datum upisa : 11.08.2011

Evo me sad
Kamen iznedren nistavilom odlaska
Sto ga je i drxtaj Sna odbacio
Zornjacom straxa

Dok tkam ova slova Vilama jos jednog daxa
Ovoplocujem recima htenje pletem vremenske niti
Nadoknadjujem udaxom
Uzdarja One Druge Zene
Da osetim a da nije strah
I zadrzim u sebi to seme
Sto rodice Pobedu u pravo vreme

U medjuprostoru sam
Omedjena sa sviju strana
Davljenik na javama
I dok Tonem Lavirintom - Grexom
Luca je Oko i svija se osmehom
A ne nazirem
jer, Plen je ze Odstrel Pripremljen

Evo me
Ziva Opet
Dodirom jednog Kraja
Zatvorila se Kapija promasaja
Pod tim prstima osvanula su
jutra neodsanjana
Na ovoj Kozi zapis semlih otkucaja
Evo sad na vetrometini Sama
Zena sto Ljubav ko Orden nosi
Sto i mislima prkosi
Nad provalijom novog puta
Rasirenih ruku ocekuje Zivot!

ps PrijateljuPera nedostajes :-((