a miriše na čudo....

Reputation : 0 Datum upisa : 12.08.2011 Godina : 45

First topic message reminder :

Da mi je neko pre desetak dana rekao da cu rado posecivati jedan forum, rekla bih da je to nemoguce. A, evo, tu sam, i kao sto rece (osma?), drago mi je sto mogu lupetati do mile volje. Uopste nije vazno koliko ljudi ce to citati, i hoce li uopste procitati. Blog se ne pise zbog citalaca. A, ideje, misli, stavovi (i jos dosta toga) se nece (znatno) promeniti samo zato sto je forma drugacija.
Bgdcafe blog is still running!

Naslov: Re: a miriše na čudo.... Sre Okt 12, 2011 7:39 am

Pričač@ Wuki je zaštićeni svedok kod mene, btw msm da nema potrebe da iko išta govori u moje ime, prilično umem da kažem šta god hoću.

Datum upisa : 22.09.2011

Za moj raj pitajte mene

U mećavama života vrelog
Gube se moje misli od tijela
Svoga vodiča, svjetionik tražim
Postajem leden, pahuljica bijela

Moja je ljubav crna
Crnina zgusnuta u kuglu svijeta
Pod maskom tinja i leži tvrdom
Kamen,
Kamen što posta od cvijeta

Prokleta da si moja snago muška
U besciljnim noćima bezglavo trošena
Od pijanih tijela uz smijeh isprošena
Suzama bijesa i kletvom oplakana

Što vrijedi dozivati bogove
Što vrijedi htjeti bjelinu u noći
Kad su mi ruke u najvećoj moći
Tim istim bogovima pružale rogove

I neću,
Neću vam bogovi moliti milost
Milost užitka vašeg raja
Za moj raj pitajte mene
Spavao sam na prsima zadovoljene žene

I ako mi sad zato nećete naći
Tiho mjestašce u vašem kraju
Pljujem na sve milosti svijeta
Vraćam se svome raju

Datum upisa : 11.08.2011

Podaću se prvome koji ne traži Dodire
Onom što nije deo Sna
Daću mu sve sto je moje
Skinuću sve dugine boje velova noći
Biću Kučka koja zna
Ona što ne oseća

Podaću se prvome koji nexaje za osvite

Uzeću od njega Sve Ja
Kao manjemoralnadama što otima
Ona što ne oseća

Podaću se prvome koji slučajno naiđe

Daću mu sve Magije
Kao Drolja što sve Da
A ipak više Otima
Ona što ne oseća....

Datum upisa : 11.08.2011

manjemoralna dama (treba da pise k...u...r...v...a)
nije u mom recniku ccc Admine admine
a di se dede pesnicka sloboda a miriše na čudo.... - Page 4 3246922733

Datum upisa : 11.08.2011

Na stolu tanjir prepun meda
Ulica prazna izazov čeka
Korak ne odzvanja istom stazom
Maska na licu sada je nova
U rukama ključ tajnu što zove
Pod nogama zvezda jedna je pala
Na usnama brazda još jednog promašaja
Došla je jesen i nova bora
Ljubav se samo ko pseto šunja
Dok dodir i dalje čeka da dođe
Misao svetla i malo tamna
Protkana kosmosima u bezdanima...

Datum upisa : 11.08.2011

Datum upisa : 11.08.2011

Datum upisa : 11.08.2011

secam see.... moj Atelje 212

Datum upisa : 11.08.2011

Inspirišeš me u neočekivanim situacijama i na najgorim
mogućim mestima,
jednostavno kontrola tj samodisciplina popušta i onda kada mi samo mislima
nexajno prošetaš...xmmm
Tišina je tada neuhvatljiva, neizdrživa,
mašta se raspliće i zapliće na najneočekivanijim prevojima ovog tela koje samo
kontrolu spoznaje,
koje samo disciplinu mozga očekuje...xmmm
A kada je i sam nagoveštaj tebe u vazduhu
opuštam se i rastapam u najmanjim kapima želje...mmm
Prošetao si noćas snom
Gospodario si njime
Gospodario si telom
Gospodario si željom
Gospodario si htenjem
Gospodario si pokretom
Podavala sam se
Pohotno izvijala
Drxtavo tražila
Zahtevala
Dodirima mamila
Zavodljivo šaputala
Vrišteći tražila još i još i još
Halapljivo gutala čestice strasi da ostanu što duže u meni
Jer Ti si Strast ...
Ti si Želja ...
Ti si ova priča
Ovaj San....

Stajala sam kraj ogledala u tom snu, gledajući svoju kosu skraćenu,
plavkastosrebrnu, mokru... na meni samo bademantil i seni što po zidovima
ispredaju noć...

Iz daljine se čula prigušena muzika meni poznata, u ogledalu uhvatih svoj
nemiran osmeh, bezobrazni treptaj ruke na bedru...
Nežno da ne remeti titraj, ruka je sama krenula ka tom mestu, prevoju gde se
vrat i rame spajaju da oseti damar, da oseti nadolazeći miris, nadolazeću
plimu... i tada u tom maxu ti izranjaš iz tame...
Grubim pokretom ruke obuhvataš mi potiljak i privlačiš ka sebi, snažno u
trzaju, grubo i nežno, toplo i hladno... ti i tišina, ti i strast..
Ljubiš me i ljubim te... gladno, grubo, željno, očajno, nežno, jezici nam se
prepliću u samo njima znanom ritmu, osećam mekotu tvog daha, dok rukama i telom
čvrsto me držiš i pomeraš u nazad da me nasloniš na taj ples seni na zidu, da
te osetim a već jesam u pokretu...
Dok podrhtavam, šakama mi grliš obraze polagano da zapamtim taj tren otvaram
oči da sa tvojim pogledom uronim zajedno u tu nagotu naše želje, naše strasti
...
Tvoja ruka polagano klizi ka mestu gde te je moja pozvala, tu na granici vrata
i ramena gde bilo igra sad već užurbanim ritmom...
Osećam tvoj jezik kako pulsira linojom koja vodi do grudi, osećam kako bade
mantil polako klizi sa mog tela, gola i poxotna oslonjena sada samo o tvoj dah,
rukama slikam nevidljive niti ovog zanosa na tvojim plećima dok jezikom gladno
oblizujem taj prevoj gde se dlan i šaka spajaju... gde tvoji prsti nastaju, gde
se ovaj dodir rađa...
Unutar mene kovitlaci, oluje...
Naglim pokretom guraš me od sebe, pogledom upijaš svaku brazdu nesavršenih
linija moga tela... prilazim ti vlažna i željna...
Rukama te guram u postelju i ližem jezikom vrelim stomak, igram se sa rupicom
od pupka, čujem kako stenješ, čujem kako dišeš, osećaš kako ti se primičem
usnama, milujem te jezikom meko, prvo nežno od korena ka vrhu i nazad... želim
da osetim šta želiš, koliko želiš, da li me želiš...
Osećam kako pulsiraš, osećam
sokove... tebe, osećam kako prstima prelaziš preko mojih leđa, kako celim
dlanom kliziš po koži, miluješ mi prstima vrelinu bedara... levom rukom pomeram
butinu i vrelim jezikom prelazim po preponi, pratim kap znoja što lagano klizi,
oblizujem žarom daxa i jezika tu kap, dajem ti svo uzbuđenje što jezik pruža,
zubima po koži šaram da ta bol i želja budu sjedinjene u jedno - strast...
Osećam kako mi diraš bradavice, kako se od slasti krv napumpava u meni, jezikom
ih maziš a zubima grickaš dok usnama kidaš, čujem svoj uzdah, čujem svoj
jauk... osećam, kako pratiš moje pokrete istim ritmom, kako zaustavljaš dax i
lagano se grčiš…
Sada to htenje nežno klizi niz oznojena tela, osečam grč, osećam kako se
suzdržavaš, kako se dušek pod našim telima giba, desnom rukom mi hvataš lice i
ljubiš ludački bolno, ljubim bolesno željno, dok se smirujemo da što duže
traje…
Ruka ti je već ma mojim grudima, maziš ih prvo nežno, gnječiš ih, prstima
stežeš bradavicu prvo jednu pa drugu, osećam kako su tvrde i bole me od želje,
jezikom si me sada već obgrlio igraš se mnome, vatreno me ližeš dok osećam u
sebi kako se grčim, kao se dajem, kako narastam… a onda se nežno otvaram,
nestvarno lagano.. vrištim od tog dodira unutar sebe… jubim te jezikom vlažno i
svuda, xmm kako volim kada si ovako uzbuđen, kada me želiš, kada mi rukama
držiš bedra i ne daš da se maknem, kada me osećaš...
Miluješ me po vratu, obuhvatio si mi rukom lice da daš poljubac, dok ritam nas
maxnito njiše, govoriš mi da sam lepa, da voliš moj dodir, da si jako
uzbuđen... lagano kliziš niz moja leđa.... govorim ti
da sam s tobom sigurna, da znaš sve, da uživam u igri sa tobom, da
te želim do bola... pričaš mi da osećaš moj grč, da pratiš moj divlji ritam jer
ja sam... lagano ostatci grča kidaju tela....

Probudio me je drxtaj... probudila me je želja... ta mahnita miomirisna
energija kada si ti u snovima... dok srce i dalje pratilo je ritam otkucaja
noći... tebe... mene... osećam još uvek... snoviđenje...

opet latentna pornogragija xmmm

Reputation : 0 Datum upisa : 11.08.2011

Evo me opet,
bojim krilati san sto mi dax oduzima
sto mi misao kida
osmex u zvezdani roj kuje
Evo me kako sa tugom pod ruku Ja lutalica stara
nizem bisere od istine sjajne
i nedam tom staklenom cudu iz oka da kane
Evo me opet,
naravno u kisnome danu kako delim ne deljivo
mnozim ne mnozivo,
kako se od miline energije rastapam bez bola
i znam,
da sve je to moja boja,
nijansa sto Zivotom se mami....

Reputation : 0 Datum upisa : 11.08.2011

Pun mesec nad Beogradom

Prijatelju moj,
kada mi nedostajes smucam se ovim virtuelnim svetom
trazeci ljude nalik nama, nalik senima sto sad pletu nekom
nagovestaj sna, da i sa tamama covek moze coveku
potpuno poverenje da preda, ko na tacni meden kolac...
Znas, da ponovo je mesec pun nad Beogradom i evo
zavijam, arlaucem... za maxom sto bio je nas,
za trenom kad zastali smo da pokazemo kako covek
coveku moze da da nista, a da mu se preda sav
bez suvislix reci... vidis kako nadam ti se... a opet
zelela ne bix ni da te sretnem jer onda bi smo mi
bili gubitnici, i te nase reci ne bi bile zreli grozd
razuma vec kabadaxijska igrarija medj polovima...
Price neprepricive... zagrcene male iskrice...
ljudi bez maske na licu...
xmm kada mi nedostajes u nocima punog meseca
pomislim na Laz koju pretvoricu u Istinu
da probudim Sestre... osmexnem se tupavo jer
znam sta sledilo bi...
i evo vec mi ne nedostajes...

Reputation : 0 Datum upisa : 08.10.2011

............Možda ove noći...........

Noć bez zvuka...bez reči,
bolna tišina razum mi muti
ne čuju se zrikavci,vetar ne ječi,
misao nadolazi k'o da nešto sluti.

Glasovi u glavi mi nešto govore
nabacani samo pa ih ne razumem,
šta mi to poručuju,o čemu zbore
ne mogu da ih povežem,ili ne umem.

Srce udara ludački,hoće da se oslobodi
ovog izmučenog tela,ovog tereta u meni,
pokušavam da shvatim misao što se rodi,
o smrti i ljubavi...o muškarcu i ženi.

Noć tako mračna...kao moja duša
moje mračne misli,glasovi unutrašnji,
da li neko čuje,da l' ih ona sluša,
te glasove,te misli lude,nesvakidašnje.

Hoću da se oslobodim crnih misli
urlikom izbacim glasove iz glave,
vratim se iz razvalina mojih posrnulih
na puteve normalne,na staze prave.

Krikom teško ranjene zveri
razbijam tišinu u parčiće,
kuljaju krici,jer ove večeri
želim da budem normalno biće.

Reputation : 0 Datum upisa : 11.08.2011

Samo je tišina savršenstvo Bola
Protkana nitima bledoljubičastih zraka rane jeseni
Ne izgvoreni dodir jutra

Na putu mojih dolina

Dodiri grubih ruku
Davali su samo običnu želju
A sena čežnje ako je i bila
Ostala je u pra početku

Jedino je usna purpurne svetlosti

Zaronila u telo ovo
Razbila misijom spasenja
Začeće tek rođene sreće

A On se ko Ratnik Bogova

Igrao Telom
Igrao Snom
Samo sena u oku odala je moru
Čežnja što htela je još

I dok je telo ovo

Slušalo ko Rob najskriveniji otkucaj beskraja
Rasanio se ritam uzdaha
Nemirni dax jezika

A kreveti su svi

Bili meki i pohotni
Pogledi nemi opet poželjni
Zgužvane seni razbacane okolo
Ko razuzdan drxtaj u grč kad prelazi

Samo je tišina savršenstvo Ljubavi

Nemerljivi korak Vreme što donosi
Bol je pak cena tog sna
Što samo Jednom od nas sve Otima!

Reputation : 0 Datum upisa : 11.08.2011

Zašto....

Zašto posle nas ostaje prazno
I nema muzike
Samo tupost što odzvanja lagumima
Ox kako želim mirise tvog pogleda
Kako se želim napiti ukusima dodira

I zašto je platno posle nas belo
Gde se sakrilo to šarenilo
Ta igra gospodara
I roba

Zašto posle nas ostaje smo trag
Prošlog
Zar ti nisi gospodario mnome
Zar ja nisam tobom
U toj igri svevišnjeg sna ljubavi
Zašto posle nas ne ostaje osmex
Treperava sen što pogled mami

Zar nismo jedno drugom
Davali koliko smo i uzimali
U maxu
Kada smo
Mi bili jedno

Zašto posle nas ostaje prazno
Kada sam stankom u telu tebe
Ostavila jedan majušni deo sebe
Zašto posle nas ne ostaje milost
Da sreću smo darivali koliko smo je imali

Xmm

Zašto posle nas
Ne ostaješ Ti
Ne ostajem Ja
Već praznina i tupost gospodari
Umesto ljubav da nas zaseni

Zašto posle nas
Vrata su zaključana
Seni igru sna pletu
Zašto posle nas
Putevi više nisu isti....

Zašto....

Reputation : 0 Datum upisa : 11.08.2011

Ograničenje

...odgovore ne tražim ...
pitanja ne postavljam...
Smatrama da sam ograničena ovim vremenom... ovim Životom
Ne mrzim... e da, to me je naučilo ovo vreme, ovaj Život....
Ne zahtevam... ne očekujem ...
Živim!
...i onda u tom nekom mikrosvetu postojanja mene kao Žene naiđu te neke
Reči same od sebe... ošinu me, prepolove na pola... onesposobe umeće
govorne il pisane Reči ... tada Zanemim...
Onda se povlačim u svoju pukotinu sna gde se od najezde tih mučnih
polustavova, poluživljenja... o ne krijem se tad, već pokušavam da
razumem zašto baš to tako...
Zašto se nešto razume ne onako kao je napisaon il rečeno, već se ta
neka smisao napisanog i rečenog traži po kuloarima istih, neka dublja
smisao, plići tok... perverzna izopačenost il umnija skladnost...
ljudski Um zavodljivo pleše on Ne Igra... harmonija sama po sebi...
i svaki ovaj dax koji sam prinela ko žrtvenik plućima daje umetnost savršenosti jednog bića...
Glupo verujem da smo svi rođeni isti, jednaki ...samo je pitanje šta Mi
želimo biti u tom nekom našem vilajetu... u tom nekom našem svetu...
Želimo li biti Istina ili njena Sestra Laž....
ne pripadam čoporu...
ja jesam wuk...
i onda mi se zbog tix nekix slova „nametne“ ova noc... ova boja...
i ko to tamo bilo kome daje za pravo da me okarakteriše, napiše
direktno ili indirektno da sam ovo ili ono...vaka ili naka... da mi
sudi?!
xmmm s kojim pravom?!
Moje ogledalo je samo moje i ja sam ja u bilo kom obličju... prihvatila sam smisao sa verom u njemu....
O ne nisam razočarana... nisam izdana ...samo sam se Nadala da ipak
postoji ta neka staza koje odvešće ove moje korake do mesta gde se svi
razumemo... gde je smisao rečenog u rečenom il napisanom... gde se
prixvatamo sa manama bića ovozemaljskog...
zato ne verujte mojim stixovima... snoviđenjima... mojim pričama ...
one su tu samo da lahorasto odagnaju tu mogućnost da vas sve isuviše
ozbiljno shvatim... isuviše treperavo zavolim... isuviše nežno
zagrlim... isuviše detinjasto poljubim...
Xmmm i dalje ne pripadam čoporu JA JESAM VUK SAMOTNJAK!!!

Reputation : 0 Datum upisa : 08.10.2011

Ja sam vuk samotnjak
daleko od svog čopora,
od svoje vrste.
Pojavljujem se sa Mesecom
na nekom uzvišenju stojim
i pevam pesmu usamljenika.

Urlam....zavijam
ledim krv u žilama,
tek običnih smrtnika.
Dozivam svoju vrstu pravu,
sabraću u samoći
čekam odgovor koga nema
ne znam da li ću moći,
još jednu noć...jedan vapaj...

Ja sam vuk samotnjak
umoran,
na kraju puta.
Sve u meni,
žudi da se preda.
Umirem sam,
napuštam ovaj svet
bez smisla,bez logike
bez stida i bez reda.

Reputation : 0 Datum upisa : 08.10.2011

Ja sam svetionik bez svetla
na uzvišenju nekog kamenitog ostrva.
Nailaze brodovi i ja vičem glasom bez glasa,
da ih upozorim,ali
Ja sam svetionik bez svetla,
koji nemoćno gleda
kako se lome njihovi pramci
o kamenitu obalu,
kako pucaju njihove čelične utrobe
i nestaju u dubini okeana,
kao da nikada postojali nisu.
Plačom bez suza ih ispraćam,jer
Ja sam svetionik bez svetla,
bez svrhe postojanja,
besmisao u besmislu,
prazna ljuštura na uzvišenju ovoga života.

Reputation : 0 Datum upisa : 08.10.2011

Kada bi se slučajno sreli nas dvoje,
dve noćne ptice,dve romantične sanjalice
kada bih prepoznao oči i ruke tvoje
a ti moje umorno izborano lice,
zastao bih na par koraka od tebe
kako mi to vaspitanje na uvo šapuće
i gledao te kao što majke gledaju bebe
dok mi u grudima srce poludelo skakuće.
Pogledom bih ti pomilovao ruke bele
koje su ispisale i otkucale sve tvoje pesme,
onda grudi u koje su se sve ptice sanjalice uplele
usta koja razlivaju reči,kao žubor terazijske česme.
U oko bih ti zavirio,prepoznao u njemu to srce malo
što je sve nežne reči,sve bajkovite pesme ispisalo.
A onda bih te pozdravio manirom pravog džentlmena
skinuo šešir sa glave iako ga u stvari ni nemam.
Duboko bih se naklonio u znak velikog poštovanja
ženi skrojenoj od bisera,ženi o kojoj se sanja.
Sve ostalo bih prepustio tebi,svaki sledeći korak,
možeš me pogledati samo,okrenuti se i otići čak
bez reči,bez pozdrava,kako god ti budeš htela
to me ne brine,plašim se ako me dotakne ruka bela,
tvoja ruka topla,da će mi se duša raspasti cela
kolena da će me izdati i srce što hoće kroz oko da iskoči
da će mi donja usna zaigrati dok mi se vilica koči
u pokušaju da zaustavi suzu niz obraz da se ne obruši
i da se od tvog pogleda,dodira tvoga,telo na pločnik ne sruši.

Reputation : 0 Datum upisa : 11.08.2011

U ljudima tisina
Maska novi oblik poprima
sa ovim jesenjim svežinama
Reč novo značenje ima kada
se iz brega odvali praznina

Savladati...
Razoružati..
Izimiriti
Nepremostiti
al
Neodstupiti
Nastaviti
pa
Pobediti
tek onda
Sestre Razdeliti
Reći iz biti sebe
Sebi
Ja sam Ja
sa svim Lovorikama
i svim Gresima

Reputation : 0 Datum upisa : 11.08.2011

...svaki čovek ima tačnu predstavu kako bi trebalo da
živimo svoj život...a nikad nemaju pojma kako treba da prožive sopstveni život... vako nekako

Reputation : 0 Datum upisa : 22.09.2011

Peščni sat

Vreme puzi pokraj nas , lažnim nožicama.
Laskavo se prikrada i obavija nas svojim
zmijskim telom.
Skreće našu pažnju sa željene fontane snova ,
guši krike slepih isčezavanja u noći ,
ceo pizor lagano protiče kraj nas.
Sve prolazi , mi ostajemo
uvek isti glupi i praznoglavo nasmejani.
Ostajemo senke naših imena
tu su da nas prate fosili naših sećanja.

Sve je dosadno...Sve je smrtno i prolazno...

Gledam u ostatke sebe na peščanom tlu.
Sada sam prazna ljuštura nečeg što sam bio ja.
Nalazim sebe među bezbroj naprslih školjki
i puževih kućica razbacanih svuda okolo po peščanom tlu.
Pokušaću obuhvatiti svemir umom koji je nekad bio
tako mali kao mi govore moja sećanja iz stomaka.
U stara večna počivališta , neme doline soli i krečnjaka
Sve će prekriti bela pustinja , ostaće samo oskrnavljeni
epitaf nečitko napisanog imena na nekom od starih zaboravljenih pisama.

Sve je dosadno..sve je smrtno i prolazno....

Reputation : 0 Datum upisa : 08.10.2011

................CRNA HALJINA...............

Ugledah jedan kofer kraj puta ostavljen,
star,prašnjav,otvoren na pola,zaboravljen.
Prilazim da ga bolje pogledam,iz njega crna haljina viri,
na travu sedam,osetih miris starih sećanja kako se širi.

Prostirem haljinu crnu po mekoj travi,
vidim parčiće stakla i trag krvavi.
Staklo od slomljene čaše i krv ruke rasečene,
malo iznad nekoliko fleka,od cnog vina,ostavljene.

Rubovi tragovima plamena oivičeni,rajsfešlus otkopčan do pola
možda od lude strasti,možda rastrgan od bola
Ta crna haljina,nekada lepa,za neku damu krojena,
prepuna tragova,jednog života priča,kraj puta ostavljena.

Kao da je pokušala da je spali,a nije mogla,bilo joj žao,
ostavila je pokraj puta,uz neka sećanja,sve što je u kofer stalo.
Na koferu tragovi suza,tragovi sa prošlošću oproštaja,
a crna haljina,priča o ljubavi,o strasti,i priča životnih promašaja.

Reputation : 0 Datum upisa : 11.08.2011

divno ste skrojili haljinu Vukilice
samo sto li nije bila bela...

Reputation : 0 Datum upisa : 11.08.2011

Na ovom dlanu
Pečat
Zapis jednog vremena
Pod noktima Zemlja
U ceveno zavijena
Na grudima
Okov
Strah je uništena
Srce ne udara -
Pumpa bez prestanka
Pod nogama beton
Zidina od Raja
Kapije nema
Jer Bašta nije okopana
Zaudara
U očima nešto što pogled nije
Zlo nam je tesno
Dajte malo mirođije
Učunite sa vodom što niko nije
Leševe ne perite
Zeleno je zelenije
A modro modrije
Na glavi oreol herojskog pojanja
On je junačina međ junacima
U njemu su zveri oganj zapalile
Vatra se širi
Pakao je blizu...

Drumovi obrasli korovom od memele
Vode putem tesnim do nove Pobede...

Reputation : 0 Datum upisa : 11.08.2011

Dragi Prijatelju, I eto me sad dvadeset godina
kasnije ej dvadeset godina ko dvestamilionasvetlosnix godina sam udaljena od
sebe tada... od sivila mraka... neke svetlosti u glavi koja je tinjala... tu
sveću nade koju sam čuvala nedajući da se utuli već nekim čidesima spašavala
plamičak plašeći se i same pomisli da postanem xmm rulja... da ostax obična...
i posebna kao i moj grad u kome živim i u kome se sve ko u ogledalu ogleda...
maske ovde nisu potrebne u izlozima se ipak vidi pravo lice, na fasadama jesu
nove pukotine ko nove bore oko očiju mojih ali srećan ko ja jer ostao je ono
što je i bio na početku stvaranja dana jutro koje donosi sad...al u vako neke
noći zalutam očima po net-u i ondak čitam o ratu, ubistvima i ostalim zverstvima
na prostorima moje bivše domovine i nije mi jasno a verovatno nikada biti i
neće ta čovečija potreba za ubijanjem... al aj to neko „milosrdno ubijanje“
jednim hitcem pištolja al to zversko mučenje, iživljavanje nad drugim bićem e
tu vrstu patologije ne mogu da pojmim... xmm dobra nam neka ova civilizacija i
ovaj moderan – globalan svet zar ne?! Umesto da smo otišli milinone i
milione stepenica iznad naših predaka koji su se naspram ovih slika i yutub
filomova šalili sa svim njihovim ratničkim poduhvatima – mada sigurna sam da su
znali do kog dna čovečiji ubilački poriv može da ide pa su uveli taj izraz
ratni zločin i genocid da bi se ubistvo ratnika i zveri čovečije
razlikovalo.... Vernik sam al ne fanatik i u
svojoj veri u ljude, bolje neko sutra, pravedniji i pravičniji svet vidim u
molitvama koje su upućene kako ubijenim tako i ubicama, neki bolje pripremljen
drum za tu „nirvanu“ tu „žabokrečinu“ od života kada nemaš potrebu znati čak ni
ime predsednika zemlje jer je sve u državi ustrojeno, zakonski regulisano i
naravno pravično – znam da je ovo utopija al ne umem drugačije, vaspitana i
odrasla jbote sada ko u nekom X veku al ne tako davno gde su se ljudi radi
ljudi cenili, poštovali, kumili, bratimili... a sada??! Sada se prvo gleda koji si naš
ili njihov xmm uvek se pitam kad pročitam ono muja, uja ... čeda koj li je moj
od te trojice da nije balija ili već možda neko još pogrdnije ime za koje nisam
čula... Pripadam narodu koji se diči
svojom istorijom, svojim precima, tim ratničkim bitkama kada su „gospodari
rata“ bili pravi junaci, pravi heroji... jin i jang u našem je semenu koliko
viteza toliko i svetaca, koliko ruševina toliko i crkava... xmm iskreno ne
„poznajem“ toliko kraljeva, careva i ostalih vladara koji su za svog života
izgardili više bogomolja neg sebi dvorova a dozvolismo sebi da nas proglase za
zveri čovečije... Ja nisam zver! E sad, ko je tom nekom dozvolio
da se U Moje Ime ubija, kolje, iživljava... KO? Ko je tom nekom dozvolio da U
Moje Ime kaže bilo šta kako loše tako dobro m? Ko? I da ja danas budem zver čovečija
m? Zašto? I da se sad osećam ovako
posramljeno i postiđeno od same sebe... da muk u meni vlada jer nemam moć...
nema tog oružja koje bi ja sem ljubavi u ruke uzela a mogla bi da budem i kadija
i sudija, mogla bi da budem s pravom puna mržnje... gorčine u tom zlu... moj
deda je govorio „mrtvi sa mrtvima a živi sa živima“ kada su mu prvo sina pa ćer
ubili ti neki... „samo u glavi da bidete zdravi deco sve ostalo će doći samo“
reče kada su za unuku javili da je izvršila samoubistvo a u stvari ti neki
su... vest o Mikanovoj smrti ga je dotukla ubio ga je kum njegov koji je taj
neki... i sad će mene neko da okarakteriše kao Zver? xmm rodjeni sa greškom u kodu
ostatci moje generacije pokušavaju bezuspešno nešto... možda do kraja našeg
puta i uspemo što.... al ovi što dođoše ne mare za juče a sutra i ne vide...eto prebiram po prstima da
ispredem što realnije reči, što istinskija slova koja će preneti mene na parče
ove cayber ploče pa da zapis ovaj utisnut ostane koliki je pelin nemoći u
meni...

Reputation : 0 Datum upisa : 22.09.2011

Cigan

ne mogu ubiti bol
zato pijem do besvjesti
da bih opstao
ne mogu razgovarati
jer bih se uplasio
svega sto sam rekao
zato hodam i gledam
hodam ulicama
u crnim cizmama
gazim svoju sjenu
kao truli list
a sa druge strane
mase mi Isus Krist
i kaze
sto hoces ti ucini
samo hodaj cigane
izdrzi u svojoj mucnini
zato hodam i gledam

Reputation : 0 Datum upisa : 08.10.2011

Dolazi iz tame
i čudnu sreću nosi,
ponoćni ljubavnik
neprijatelj samoće,
ubica svih strahova tvojih.
Dolazi kao sudbina
kao ostvarenje
tvojih snova nedosanjanih,
bacajući svoju ljubav,
pred tvoje noge.
Dolazi kao glasnik,
kao želja
koja se ipunjava,
u sigurnost sna te vodi
jer,kraj njega se mirno spava.

Reputation : 0 Datum upisa : 08.10.2011

Ali njih je sve više.....

Krenuh putem onog,
koji je došao pre mene.
Poslušah njegove reči,
posegoh za mačem istine.
Naoštrih svoje stihove,
svoje otupele reči,
obukoh odoru ratnika,
opasah mač pravedni
i istupih na bojno polje
naspram gluposti,
ljudskih laži i
smrada njihove truleži.
U ime svih,
obespravljenih,očajnih
oslepelih od licemerja,
od bezočnosti ljudske.
Isukah mač pravedni,
zaleteh se u srce
bojnog polja.
Počeh da sečem
levo i desno,
da zarivam mač
u njihova hladna srca,
u njihove nepostojeće duše.
Ponestaje mi snage,
a njih je sve više,
ne posustajem,
gazim preko leševa
bezvrednih
hoću da ih zgromim,
rušim još jedan talas
u prašinu,
ali njih je sve više
za dah se borim,
posrćem,padam,krvarim
i pljujem svoj krvavi
usklik u njihova
besprizorna lica,
mač mi ispada
iz nemoćnih ruku
zubima kidam
njihove zadrigle vratove,
rukama im čupam srca
noktima režem
ta bezlična bića,
ali njih je sve više....

Reputation : 0 Datum upisa : 22.09.2011

Želja

Treba mi nešto više od reči
zamašćenih i davno prožvakanih
treba mi nešto više od senki
iscrtanih kredom po vremenu i prostoru

Više od praznih iznurenih sećanja
više od maski kamenih osmeha
više od maštanja , više od dodira
stvarnije od realnosti i dublje od misli
dugo čekam i gledam , tračam vreme zalud
a kocka je odavno bačena.

Reputation : 0 Datum upisa : 22.09.2011

Sivi Vitez

Posteljina je hladna i odiše svežinom.
Skidam svoj teški viteški oklop i odlažem ga.
Putujem snovima daleko van utvrđenih granica
daleko da da izgubim i poslednju svest o sebi
i o stvarnosti koja me posesivno prisvaja.

Budim se , ispunjen strahom , sluđen
bolestan , krh i slab...
Zatim stavljam svoj teški viteški oklop na se
i posmatram sve sa podsmehom na licu....
Ponovo neustrašiv i siv!

Reputation : 0 Datum upisa : 11.08.2011

xmm
ljubav tako divna... krasna
razdragana... zguzvana i izborana
ta ljubav
tako neuhvatljivo raspojasana
memljivo nemirisna
a opet opojno goropadna
ta ljubav
isarana...smetena
nikad sama
ta ljubav tuzna i ocajna
gospodarica gospodara
ax ta ljubav
nemerljiva
sto ocajniku snage da
ta ljubav
koju niko ne trazi
al ipak zivotu smisao da.....

Reputation : 0 Datum upisa : 08.10.2011

Ljubavi moja,
osmehu na mom licu
srećo moga života,
oslikana u moju zenicu
sva tvoja lepota.

Ljubavi moja,
uspavanko bajkovita
pesmo mojih snova,
dušo divna, slikovita
radosna zoro nova.

Ljubavi moja,
moje kestenjasto oko
mirisni cvete dragi,
to srce tvoje široko
nežno k'o povetarac blagi.

Ljubavi moja,
moja životna snago
krvi mojih vena,
ljubljeno biće drago
radosti bezvremena.

Reputation : 0 Datum upisa : 11.08.2011

ex sad deder napisi nesto 'pesnikinjo' Shocked

Reputation : 0 Datum upisa : 08.10.2011

………..PRIČAJ MI O NADI.........

Odakle dolazi, kako se pojavljuje
da li je sena, iluzija, stvarnost

može li osmehom da nas uspavljuje
i donese nam neočekivanu radost.

Da li nas drži u ovom životu
kao poslednji trag svetlosti u tami,
može li probuditi u nama dobrotu
učiniti da ne budemo sami.

Rađa li se čovek sa njom
ili je kroz život zaslugom stiče,
kako da je pronađem u srcu mom
pa da zaplačem, od sreće kličem.

Ako je negde u meni zaspala
kaži mi kako da je probudim,
tu nadu stvorenu od ideala
da nežno privijem na svoje grudi.

Pričaj mi o njoj, o želji usnuloj
ti tako lepo pričati umeš,
pokaži mi put ka svetlosti toj
ti to možeš, znam da me razumeš.

Reputation : 0 Datum upisa : 11.08.2011

...satkani od mogucnosti ona pociva negde u dubini zelje
na uzglavlju jos jednog jutra u treptaju mirisa
dodiru dlana nemoga za savrsenim maxom sto ne prolazi...
ona se udise sa prvim daxom i uvek je u nama
ko ljubav se pritaji i ceka da nadvlada razum...
ax ta Nada....

Prijatelju pera oduzima dax tvoja nada.....

Reputation : 0 Datum upisa : 08.10.2011

Hvala Wučice!!!!

Ona je napisana kao "želja", nakon čitanja jedne tvoje predivne

pesme iz "Snoviđenja".

Reputation : 0 Datum upisa : 22.09.2011

Divlja Patka

Ko me to noćas budi
u snu ili na javi?
Ko joj je to noćas kriv
što leži pored mene u tami?
Ko je to probudio ,ko li je
podigao iz senke zlokobnog sna?
Šta to smera druga glava
dok ona mudra pokušava da spava?

Podigla je tiha pomama ženstvena
Dozivala dolina purpurna...
Purpurna i močvarna dozivala je
divlja prašuma....
Da li je to nužda ili je to htenje?
Sudbina je kruta!

Divlja patka je zaplovila
po mutnoj vodi i po talasima
plima je tek počela....
Ševar i trska je teraju da prska...
takva je priroda stvari nesnosna... Smile

Reputation : 0 Datum upisa : 11.08.2011

Znam reći ćeš

Znam da reći ćeš;
Čekam, evo već čitav jedan Život
korak tvojih skitnica na mom drumu
Tvoj sat ide sporo…i svih sedam velova evo skinuću,
da tu Tajnu Čekanja podelim sa Tobom!
Znam da reći ćeš mi;
Osedeh i bore su mapu izgubljenog drhtaja na mom licu uklesale,
Čekajući da te Dočekam!
A, znakovi su bili retki,
kao ljubav u bačenoj bombi van granica vremena,
a ipak,
Čekam i Dočekaću te!
Makar jos jedan rat išao predamnom
Makar jos jedan grob moj ostao otvoren
Makar srušili sve brane i ograde, i ljudi se u zveri obreli,
Čekam te!!!
Znam da reći ćeš mi;
Evo, sad pletem sam u bespuću ovog olinjalog i gladnog grada,
sve što je ostalo, sve što je preteklo i moglo se naći u meni,
a da sliči Čekanju s početka,
I predem nervne završetke da Dočekam a da nije San,
I ostanem kolko tolko priseban i normalan,
kada te Dočekam da te Prepoznam!
Utehu su donosili i odnosili tamjani sećanja,
Barut i krici vetrova,
rasplitali su Maske onih koje su Glumile da njih Čekam,
lažirajući svetlost svoje noći, žaleći što Njih ne čekam,
jer, padoše i predaše se pornografiji ove jave,
Dok ja i dalje, poznajući korak tvoj
Čekam te jer znam da ćes doći!

Znam da reći ćeš mi;
Olujni vapaji zaturenih klonova u getu, ne znaju za tu Magiju Čekanja,
Oni samo simuliraju Život, koji Ja preživeh, Čekajuci Tvoju Kometu,
Braneći se od pseudoduha i pimitivizma sadašnjeg sveta!

Znam da reći ćeš mi i to;
Koliko je ptica zloslutnica pretilo da proždere tog Vojnika Svesti,
Kad pre ogledalo stupim da ne pljunem,
Na memljivi put ruku da ne pružim…
I zlo u oči da pogledam,
pa ko pseto rep da povijem i u mišiju rupu sebe sakrijem,
Da ostanem kolko tolko normalan i priseban,
Kada Dočekam da te Prepoznam,
I tu patološku potrebu Čekanja Tebe,
nahranim novim nemirom što izvire,
I dane brojim
Noći kujem
U lagumima tišinu tajim
Ćutanjem nevinu strepnju u nedrima gajim
Ravnicom kad pođeš
Da vidim tople stope tvoje
U beonjačama zagrljaj da spremim
I Dočekam Tebe Čekajući!
Znam da reći ćeš mi i to;
Koliko je jutara odnelo granate sadašnje svesti,
Koliko se zora raspuklo pred očima ovim u nepovrat,
Da Završi i ovaj Krug mog Čekanja Tebe!!!

Reputation : 0 Datum upisa : 08.10.2011

Tražeći tebe
u imaginaciji mojih snova,
probijam svodove
nalazim prostranstva nova.

Vidim sve oblike
tvoje bezgrešne duše,
slušam sve njene krike
sve tuge koje je guše.

Dolazim ti u snove
prepune dugih lutanja,
da li će noći ove
odgovoriti na tvoja pitanja.

Tvoje ispružene ruke
da li će neko prihvatiti,
te drage usne ljupke
hoće li neko poljubiti.

Da li ćeš se skrasiti
na grudima iz snova,
hoće li te uspavati
sva milovanja njegova.

Reputation : 0 Datum upisa : 11.08.2011

vukilica ::: Tražeći tebe
u imaginaciji mojih snova,
probijam svodove
nalazim prostranstva nova.

Vidim sve oblike
tvoje bezgrešne duše,
slušam sve njene krike
sve tuge koje je guše.

Dolazim ti u snove
prepune dugih lutanja,
da li će noći ove
odgovoriti na tvoja pitanja.

Tvoje ispružene ruke
da li će neko prihvatiti,
te drage usne ljupke
hoće li neko poljubiti.

Da li ćeš se skrasiti
na grudima iz snova,
hoće li te uspavati
sva milovanja njegova.

...xarmonija.... sna....

Reputation : 0 Datum upisa : 11.08.2011

dosla malko a svi se razbezase.... ee ccc ko vas siska sad odo ja a miriše na čudo.... - Page 4 1143552961

Reputation : 0 Datum upisa : 08.10.2011

..............OPET SAM..............

Zašto se budim ovoga jutra
i šta očekujem od neko budućeg,
živim ovaj život od danas do sutra
raspadam se od bola nemogućeg.

Šta me to tera uopšte,da ustanem
za koga se oblačim,za koga spremam
kao da ću sa nekim da se sastanem,
a niko me ne čeka,nikoga nemam.

Šta me to tera da izađem na ulicu,
više nikoga ne poznajem u ovom gradu
ko će to da se obraduje mom tužnom licu
vrati mi osmeh...vrati mi izgubljenu nadu.

Zašto se ova duša,još drži moga tela
i za koga mi to još ovo srce kuca,
što ne sagorim,ne postanem trag pepela
pa da me vetar odnese u tamna bespuća.

Reputation : 0 Datum upisa : 08.10.2011

Jesmo li nas dvoje
dva prosjaka samo
što na uglu stoje
sakriveni tamom,
ne tražimo ništa
a sve bi da damo
što nam srca ištu
jedno drugom samo.

Utehu ja prosim
a ti osmeh jedan
da se ne zanosim
i budem te vredan.
Ja ti osmeh dajem
da te rezveseli
uopšte ne hajem
što nas večnost deli.

Uzmi moje srce
poigraj se njime
kao da je puce
pa ga zašij čime
za staru čarapu
dobro pričvrsti me,
ili neka visi
na nekom kanapu.

Radi šta ti volja
šta god da pomisliš
pokidaj na pola
možeš da ga baciš,
samo nemoj više
da ga vratiš meni
jer za tebe diše
otkucaj maleni.

Ili ga na svoje
srce ti pričvrsti
kao da je tvoje
kao da smo isti,
pa mi u san dođi
nemoj da me budiš,
sanak mi oglođi
dok me nežno ljubiš.

Ja ću ti u snu ime pominjati,
možda ćeš tek tada meni verovati
možda će ti srce istinu saznati
koliko ljubavi hteo sam ti dati.

Reputation : 0 Datum upisa : 11.08.2011

vukilica ::: ......kao da je puce
pa ga zašij čime
za staru čarapu
dobro pričvrsti me,
ili neka visi
na nekom kanapu.

Radi šta ti volja
šta god da pomisliš
pokidaj na pola
možeš da ga baciš,
samo nemoj više
da ga vratiš meni
jer za tebe diše
otkucaj maleni.

Ili ga na svoje
srce ti pričvrsti
kao da je tvoje
kao da smo isti,
pa mi u san dođi
nemoj da me budiš,
sanak mi oglođi
dok me nežno ljubiš.

Ja ću ti u snu ime pominjati,
možda ćeš tek tada meni verovati
možda će ti srce istinu saznati
koliko ljubavi hteo sam ti dati.

Prijatelju pera u ovim prstima ne postojem ni slova a ni boje
koje ti mogu preneti sve na parče ove virtuelne pene... xmmm
nije divno, nije neverovatno već bi trebalo da je savršeto
al i to je malo....

ps Vučko jel ti oćeš da ja presvisnem čitajući mmm

Reputation : 0 Datum upisa : 11.08.2011

Znas u cemu gresimo? Verujemo da je zivot nepromenljiv i da kad uzmemo jedan
pravac moramo njime da idemo do kraja. Sudbina, naprotiv, ima mnogo vise maste
od nas. Upravo kada poverujes da iz jedne situacije ne postoji izlaz i kada
tvoje ocajanje dostigne vrhunac, brzinom iznenadnog udarca vetra sve se promeni
i preokrene i sledeceg trenutka shvatis da zivis jedan novi
zivot......

....Gresiti je prirodno, ali otici a ne biti svestan svojih gresaka,
ponistava smisao jednog zivota. Stvari koje nam se dogadjaju nisu nikada same
sebi cilj, i one imaju svoju cenu; svaki susret, svaki, pa i najbeznacajniji
dogadjaj, ima neko znacenje. Sebe cemo razumeti i spoznati onoliko koliko smo
spremni da ih sve prihvatimo, koliko smo sposobni da u svakom trenutku promenimo
pravac i da ostavimo staru kozu kao guster izmedju dva godisnja doba....

Reputation : 0 Datum upisa : 08.10.2011

Interesantno,draga moja Prijateljice pera,ali ja sam bio ubeđen

da ću biti usmrćen tvojim pesmama i predivnim emocijama koje

one nose...Baš bi bilo lepo završiti svoje žovotno putovanje

u tom stilu.

Reputation : 0 Datum upisa : 08.10.2011

U mome oku njena zenica,
i beonjača krvava
od popucalih kapilara,
preko moje se opružila
njena dužica,
kao da mi se u oku odmara.
Sad u ogledalu posmatram oko
i ne znam da li je moje ili njeno.

Reputation : 0 Datum upisa : 11.08.2011

U tvome oku je pogled mog pogleda
U mom odsjaju je beonjaca tvojix obzorja
Na mojim trepavicama tajna je tvoja uspavana
U tvojoj zenici sva moja nadanja
U beonjacama zagrljaj spremili
da kada se vidimo da se prepoznamo....

Reputation : 0 Datum upisa : 08.10.2011

Dodirivali smo se,
kao dvoje slepih ljubavnika,
pažljivo..uzdrhtalo...nežno,
nas dvoje,dva zaljubljena pesnika.

Strofe smo uplitali
jedno drugom u kosu,
rimama skitali,
po obrazima..usnama...po nosu.

Stihovima se grlili,
gubili se u svakom zagrljaju,
naslovima se ljubili,
boravili u svakom uzdisaju.

U pesme se pretočili,
pevali...pomalo plakali...o nama,
nikada se nismo videli,
svu ljubav ostavili u našim dušama.

Reputation : 0 Datum upisa : 16.10.2011

Čestitam Vukilice i Wuki na pjesmi Very Happy

Reputation : 0 Datum upisa : 11.08.2011

Kombajnko sve pesme ovdek su Vukilicine i moje
to je nasa licna imovina Like a Star @ heaven

Fala ti na cituckanju i svidzanju Smile

Reputation : 0 Datum upisa : 08.10.2011

Zahvaljujem se Kurte!!!!!

Reputation : 0 Datum upisa : 16.10.2011

Bogme ste dobre Very Happy

Reputation : 0 Datum upisa : 11.08.2011

Kurt kombajn ::: Bogme ste dobre

nismo dobre nego dobri ccc uxx Vucko reci mu da si musko bre Shocked

Reputation : 0 Datum upisa : 16.10.2011

Muško ili žeMsko...svejedno...pjesma je dobra.

Reputation : 0 Datum upisa : 11.08.2011

u svakom daxu ove sene je snaga Zene
koja je rodjena samo za tebe

u svakom pogledu magije sna je jos jedna
carolija stvaranja trenutka

u svakom didiru igre reci je pocetak ka vecoj sreci
a svaka noc izdisaj novi
sto zorom ljubav zna da voli

Reputation : 0 Datum upisa : 11.08.2011

G-dine Karlju

Tix nekix sumanutix godina kada se bilo vise mrtav no ziv,
kada se puzalo pred senom sebe a dusa xmm tada bila prazan bunar ne recenog...
kada se tezina tog u sebi nije merila tisinom vec gabaritima nemogucnosti i kilometrima
neceg sto moze a nije....
e tih godina, tih ukradenih minuta potrosenih na drugi svet, dugu stvarnost, drugo bitisanje
donelo je ove korake u oazu mog grada...
taj maleni otok u kome sam rodjena bez laznih predrasuda i morala...
gde je maska na licu podrazumevana i gde se ne šmira vec glumi zivot zivota...
ex tu, tu sam ocima gledala a dusom udisala velicine nekih fascinantnoocaravajucih tespijanaca, arlekina...
pa tek onda pravih pravcatih ljudi od krvi i mesa sa svim svojim manama,
sujetama kojijeh narafski nije bilo ni u nagovestaju u odnosu na nas koji smo 'obicni', 'svagdasnji'... naprotiv....
xmmm secam se od Oceva i oca, Svetog Georgije koji ubiva azdahhu pa do Matice...godine... dani... meseci
ejjj decenija ipo koliko se znamo 'kolega' eto tek sad u ovim slovima u tim recima ...
'M pertla ceroo...' spustam pogled pa narafski g-din je po ko zna koji put odvezao istu...
g-din Kralj Bolje napisanih kako bi rekao Serbedzija...
bard velelepnih reci u letu...
iz njegovg glasa nizale su se niske strastvenosti napisanog
ne recenog vec zapamcenog za nove zivote.. novi svet...

Izuzetna cast mi je bila biti samo prasina koja je ocesala i vase rame g-dine Kralju
neka Vam je vecna slava

ps 'vecnost otkljucava nove prozore Miko' tek sad
razumem kako je vecnosti lako jer sve najbolje ima u sebi...

Reputation : 0 Datum upisa : 08.10.2011

Mesečev sjaj prosuo samoću
po našim rukama nespojenim,
sa kim li sada pričamo noću
tužnim usnama razdvojenim.

Reči nam se gube u praznini
prećutasmo ih kad nismo trebali,
sa tugom se obraćamo mesečini
nismo ni počeli, a već se predali.

Da li iste priče imamo ove noći
sanjamo li možda iste snove,
hoćemo li ikada snage smoći
da stvorimo trenutke nove.

Sve prećutano da izgovorimo
dok se čvrsto držimo za ruke,
zagledamo u oči, strasno poljubimo
u srce urežemo te trenutke.

VUČKO

Reputation : 0 Datum upisa : 23.09.2011

Kiša je padala a ja sam plakao
koliko sam samo plakao
plakao iz najdubljih dubina svoja emotivne duše
uključivši najsnažniju brizgalicu od svih brizgalica koje potiskuju suze
plakao kao što je Bambi plakao za svojom majkom
ili kao što će obožavaoci Dina Dervišhalidovića plakati na njegovom koncertu
dakle kiša je padala a ja sam plakao

za njoooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooOoOOOOOOOOOoooooommmmm....

a miriše na čudo.... - Page 4 939373739