01 (pretpostavimo) PESMA
flyingjoymaker
03-12-2008 Vreme: 10:20 amAnđeli
mi kopaju oči, kamene moj i trula hrastovino. I ne mogu da zamislim
drugo rešenje, voljena ženo, iako sam ljubičicama poklonio život, (a
ostale su mi samo mrlje i ožiljci). I koliko godina ćemo još trebati da
bismo se dogovorili? I ko sa kim? A u čemu je onda smisao, svrha, ako
ostanemo u neredu, uneređeni. I ako ostanemo bez nade. A čemu beznađe
ako je nered red? Lako bi bilo odmahnuti na sve i reći: Odlazim!
Snalazite se bez mene! Jer ja ovakav kakav sam vama takvima kakvi ste
nisam od koristi. I šta? Budalama ne trebam ni malo, a pametnima trebam
još manje. Poželim onda ženu s poluvelikim sisama, ne objašnjavajući
nikome zašto je u zabludi, dozvoljavajući im da me ubeđuju da je onako
kako znam da nije i da poveruju da verujem u ono u koje ne verujem: da
je Otac dobronameran, a da su njegova deca grešna. Oprostite! A šta je
sa majkom i njenima? Da se saglasim sa tim da je Stvoritelj mudar? Pa
jeste. Ali odakle je došla glupost? Iz mudrosti? Kako da verujem u to?
Da se saglasim da je Stvoritelj milostiv? Pa jeste. Ali odakle je došla
zloba? Iz ljubavi? Kako da verujem u to? Ako mi još pomenete Đavola,
... postaću sasvim siguran da ništa ne razumete. Ma, što se uopšte
zamajavam? Kao da ću ja nekoga moliti za nešto. Neka su mi samo deca
zdrava, a načekaće se svi dok ja budem sasvim izgubio samopouzdanje.
Mada mi, zaista, nije baš uvek jasno kome ili čemu ja u Svemu –
ostajem! Naći ću ja ponovo, bar sebi, dovoljan razlog! To što je mnogo
nezainteresovanih za poštenu igru, spremnih da služe da bi i oni nekom
bili gazde, ne nervira me. Mogu ih ja i voleti! Stvarno! Ja to mogu!
Evo: - ja ih voliiim!!! A među sobom nek` se kolju; kad me ne čuju da se
sve može urediti ljudski. A kako je ljudski, ako nije ovako kako
jeste? Meni je dovoljno da sam shvatio da će se sve objasniti Logikom,
(ako su bar tu čista posla pa da postoji samo jedna), pre nego što neko
Ovde gomilu gvožđa, plastike, stakla i sebe samog pretvoriti u fotone,
da bi, putujući kroz ono čega nema, otišao tamo odakle se neće vratiti i
video ono što je i Odavde vidljivo: Teku stvari i događaji; te prema
tome, postoje samo odnosi: stvari prema stvarima, događaja prema
događajima, čoveka prema stvarima i događajima! I ako budu stigli tamo
gde je sada ono kojem žele stići – njega tamo više biti neće! Kao što ni
mi nismo tamo gde smo juče bili; ni prema sabi samima, a kamoli prema
Suncu, Mlečnom putu, ili Celom. Ako uopšte neko i zna gde smo kad smo.
Ja, sigurno je, neću tražiti kosti nekog Faraona, da bih saznao
toliko koliko će moji praunuci saznati iz moga pepela: Nestajemo! Niti
ću praviti mikroskope i teleskope da bih video da sam crv. (Relativno.)
„Čoveče, (rekao sam sebi pre otprilike sedam hiljada Sunčevih pojava na
horizontu), zašto bi ti bio zabavljen Prolaznim i onim što se saglasilo
sa Netrajanjem? Zašto bi ti bio zabavljen jednim od Stanja, kad ih je
milijarde milijardi na milijarditi stepen, puta toliko? Dozvoli sebi da
ti je svejedno ko koga keca. I da ti bude nevažno da li će se uopšte
neko s nekim, svejedno o čemu, ikada dogovoriti. I ko će koga pojesti. I
ko će uživati ova blaga i lepotu. Smatraj se srećnim dok ti creva dobro
rade, da bar materijalno djubre izlazi lako“. Ali kako da ostanem
indiferentan kada čovek i žena sahranjuju svoje dete? Iako i njihova
tuga ima veka, kao što im ni sreća ne bi potrajala u
nedogled. copyright: Dragoljub M. V. P. Solothurn, 21.07.1999.
Prijem 
