Brzi ručak na dan jednog 17. juna
Halapljivo sam grizao sendvič i gutao polusažvakane komade.
Rukom sam odbijao golubove da me ne bi pri ručku ometali.
Nemilosrdno sam vikao: „Jedite travu!
Gladan sam sada mnogo, a nemam ni para.
U hladnjaku imam samo mleko i kobasice.”
Bacao sam im kriške crnog luka, ali to nisu ni oni hteli.
Onda su i vrapci počeli da doleću.
Jednom se posrećilo kad je s hleba otpala semenka.
Razmišljao sam o Ani iz Bečkereka kad osetih miris pomade,
od kog su mi se u birou bubrezi okretali.
Namah sam zaboravio da je Anin rođendan i okretoh glavu.
Pade mi mrak na oči, a srce prestade da udara:
S leva je prišla moja šefica; rasteravši haljinom ptice.
“Smem li”? upita ona mazno. “Ma kako ne biste smeli.”
rekoh smeteno. Čudeći se da je promenila odeću.
Jutros je nosila tesno, a sad je ličila na igračicu flamenka.
--------------------------------------------------------------------
Ustao sam da bih kavaljerski pratio njeno sedanje,
kidajući sendvič pticama kojih više nije ni bilo.
Ona se polako savila i počela klupu brisati,
gađjajući u moj hipotalamus dekolteom smrtonosnog sadržaja.
“Ne dajte se smetati, kolega. Nastavite s jelom.”
Došlo mi je da vrisnem: “Što nisam slep,
a ne da jedem!?», ali sam samo šapnuo:
“Taman sam s jelom bio završio!”
Teško mi beše da pričam; još teže beše gledanje;
Žarko željeno me nespremnog zadesilo.
Kad mi je uspelo normalno prodisati
zabrinuo me moj indikator nadražaja,
pa sam se i ja savio celim telom:
(Bilo bi sumnjivo da guram šaku u džep.)
Kad mi se učinilo da je malo kapnuo
pomislih mu: «Nemoj da si sad na nju svršio!»
------------------------------------------------------------
Pošto se smestila na klupi, malo se k meni nagla:
«Ako biste zažmurili, ručak bih vam začinila.
Garantujem vam prvi stepen uživanja.
Biće vam kao da polako gustirate
bundevaru u količini za dva matroza.
Do polaska u biro imamo pola sata.
Zato se nemojte od moje ponude braniti
i, bez obzira na utisak, nastavite samo žmuriti.»
«Ma, već je predamnom gusta magla,
jer me je vaša blizina opčinila.
A uživ`o bih s vama i čisti sok od višanja;
Pa čak da i limun bez šećera servirate.
Bilo čega i kolika da je doza
koja će meni od vas biti data
moje će biće radošću nahraniti.
I nikuda neću od uživanja požuriti.»
------------------------------------------------
Medjutim – dala mi je picu na brzinu:
Sela je na moje krilo, pruživši noge u cveće,
uvukavši svoju ruku pod suknju odgore,
izvukla mog pažljivo da ga o rajsferšlus ne ogrebe, ...
«Za Boga miloga, šefice, ta nismo u Berlinu!
Iako i ovde niko ne bi rekao da ovo neće.»
«Zaboli ga vi miloga! Balave genitalije govore
da i mi imamo istočnonemačke potrebe.»
Copyright:
Dragoljub M. V. Popović
2009, Solothurn-CH
Prijem 
