Prodavač svojih sećanja

Pacijent je došao kod mene naizgled sasvim zdrav i normalan. Medjutim, imao je jaku želju da proda svoje sećanje. Bio sam, a i sad sam, sasvim siguran da ga na tu nameru nije motivirao novac, nego želja da pomogne nekoj mladoj osobi. Rekao mi je:
"Ja sam potrošio preko trideset godina da bih postigao ovo spokojstvo i bio bih srećan da nekom uštedim vreme; Da kupi sve što sam ja prepoznao kao osnovu smirenja, te da kupac mog sećanja proživi svoj vek bez lutanja ili, ne dao Bog, depresije."

«Ko sme biti siguran da njegovo sećanje može biti osnov sreće osobi koja je nekog drugog radno-proizvodnog potencijala mozga i drugog iskustva detinjstva i mladosti nego što je to prodavača sećanja?» - pokušao sam da ga odbijem od namere.
«Zato ja i ne mislim da će neko kupiti sve moje u paketu, nego po delovima.» - sasvim uverljivo je potencijalni prodavač sećanja branio svoju nameru.

"A ako rasprodate sve što je Vas smirilo kako ćete Vi preživeti ostatak života?" - pitao sam ga.
"Verovatno ću opet krenuti u sticanja osnove duhovnog spokojstva." - odrgovorio mi je sasvim mirno, kao da prodajom svog sećanja i znanja ne bi izgubio ništa.

Ja: "I živeti nespokojno?"
Pacijent: "Ali ne i dosadno."

Ja: "Zar Vam je sad dosadno?
Pacijent: "Da."

Ja: "Pa onda prodajom svojih sećanja, pod uslovom da su ona zaista toliko sadržajna da donosu radost spoznaje materije i bića, prodajete ustvari svoju dosadu drugom čoveku."
Pacijent: "Ne mislim tako. Mislim da onaj ko bude postao zadovoljan robom od mene kupljenom može biti sposoban da proceni da li će i sậm robu od mene kupljenu prodati ili zadržati. Mlad čovek sa mojim znanjem može preživeti život uzbudljivije, nego što ga ja dalje mogu živeti. Telo moje je staro; i?
Ja sam, jednostavno, potrošio mnogo godina da bih sebi objasnio stvari o kojima mi nisu zadovoljavala objašnjenja drugih, i sad u starosti nemam onaj vitalitet koji je gladan uživanja onog što se novcima i slavom može postići, pa želim da za svoje znanje uzmem neku sumu novaca koju bih dao naslednicima mojih materijalnih dobara. Sad me Vi možete pitati zašto ja ne dam svoja sećanja mojim potomcima? Moji potomci verovatno imaju u sebi onu žicu koju sam i ja imao - da ne veruju nikom, nego da sami dodju do odgovora. Mada su još mladi pa nisam ni siguran da li će ih ikad interesovati ono za šta sam se ja zainteresovao tek u svojoj tridesetšestoj godini života. Zasad mi izgledaju onakvi kakav sam ja bio: nezainteresovani skeptici."

Ja: "I koliko biste novaca tražili za to što bi neko od vas mogao kupiti."
Pacijent: "Tačno onoliko koliko je za trideset godina zaradio najbogatiji advokat u državi."

Ja: "Zašto baš da zarada jednog advokata bude mera vrednosti vašeg mentalnog kapitala."
Pacijent: "Zato što smo jedan uspešni advokat i ja koristili svoje umne sposobnosti na suštinski iste stvari: Skupljanje podataka, i manipulisanjem njima u svom interesu. Advokat da u nešto ubedi druge, ja da u nešto ubedim sebe."

Ja: "Što sve znači da je moguće da ono što Vi ili jedan dobar advokat izvedete kao finalne proizvode vaših znanja i nije neoborivo istinito."
Pacijent: "Da."

Ja: "To onda može značiti da Vi želite prodati robu problematičnog kvaliteta."
Pacijent: "To tako izgleda, medjutim nije tako jer ono što ja nudim kao znanje jeste proverljivo i uporedljivo sa drugim znanjima i tvrdnjama o odredjenim stvarima, a ono što jedan advokat istera kao finalni proizvod jeste nešto što sa drugim advokatom i sudijom može biti ocenjeno sasvim drugačije. Dakle jedan advokatski uspeh je proizvod lukavosti ili poštenja, znanja ili neznanja, obaveštenosti ili neobaveštenosti, namere ili nezaintersovanosti, ... itd, njega i ostalih subjekata u procesu kazivanja i dokazivanja. Sve to i sa društveno-političkim interesima i mnjenjima pojedinaca, grupa i naroda. A moje znanje ima neku objektivnost. Naravno da moje znanje u kupcu može njega, kupca, ubediti da je ispravno i veličanstveno; kao što i ja to verujem.

Ja: "Što je takodje subjektivna stvar."
Pacijent: «To tako izgleda. Ali ako niko ne može srušiti Vašu filozofsku gradjevinu, onda Vi steknete uverenje da je vaša filozofija neoboriva, a to znači jedno objektivno znanje."

Ja: «I šta Vi iznosite na pijacu?»
Pacijent: «Ja sećanje klasifikujem u dva dela:
01. Korisno sećanje, koje je ustvari znanje iz bilo koje oblasti nauke i kulture, a koje može biti nekakav činilac u stvaranju materijalnih ili umetničkih dobara, i u oblasti održavanja i očuvanja života i
02. Nekorisno sećanje, koje je ustvari ono što se nosi kao osnova emotivnih stanja. Tj. nema važnosti za oblast održavanja i očuvanja života, čak ni kao motivacija. Odnosno, objektivno nekorisnom sećanju pripadaju strogo lične stvari iz prošlosti. Naprimer da je voleo da pije čaj iz ovakve ili onakve šolje. Ili da se kao momak samozadovoljavao svakog dana na fotografije Bebe Lončar, na dekolte Silvane Armenulić, ..."

Ja sam pacijentu objasnio da korisno znanje može svako dobiti iz knjiga ili u školama, a da tudje nekorisno znanje sebi ne treba niko. Ali me je pacijent ubedjivao da njegovo korisno znanje nema niko i da je sasvim siguran da ono što čoveku budućnosti može dati spokojstvo jeste sistem na osnovi ukomponovanih specijalizacija po oblastima.
Pacijent mi je tvrdio da razumevanje Univerzuma zahteva i znanja iz nemerljivih oblasti bitisanja: Muzičke harmonije, Tarota, tumačnja slika na talogu crne kafe, Knjige promene, Tumačnja snova, Radiestezije, ...
Pričao mi je o pokušajima uspostavljanja i priznavanje Hronomatike kao sveobuhvatne nauke; nauke zasnovane na svim stvarima fizike i metafizike. Hronomatika prihvata sve što se može i posmatrati; sve što pripada naukama fizike, hemije, biologije, matematike i logike. Ali Hronomatika zahteva uvažavanje znanja o stvarima oblasti koja pripadaju takozvanoj metafizici. Tako dodjemo dotle da se hronomatsko znanje ne može dati u nauk nekom drugom, nego je neko sposoban da ga stekne za sebe, a neko nije.
Razumevanjem Univerzima čovek završava svoj umni razvoj u spokojstvu; shvatanjem onoga za čim zvanična nauka traga pod imenom Jedinstvena teorija Univerzuma; u koju se pokušavaju usaglasiti Teorija relativiteta i Quantna fizika.

Rekao sam mu:"Ako ste sigurni da imate znanje koje uspeva ujediniti dve dosad neusaglašene teorije - objavite to u knjizi i prodali ste odmah svoje korisno secanje svima; za mnogo novaca."
"Doktore, ne može se to izraziti knjigom. Nema pogodne matematike ni za Quantnu fiziku, te da bi je bilo za Ji Ging. Kojom matematikom bi ko mogao ukomponovati Tarot karte, što je isto kao i Knjiga promene, sa Njutnovom fizikom velikih nebeskih tela?"

Ja: «Ako je tako, gde je onda smisao prodaje vašeg korisnog sećanja, ako ga ne kupi u kompletu jedna osoba.»
Pacijent: «To mi ne smemo očekivati kao jedinu varijantu. Ja bih moje korisno sećanje ponudio pod oglasom «Prodaju se osnove Hronomatike.» - pa ako u početku neko i kupi samo jedan zasebni deo mog korisnog sećanja, možda se ubrzo odluči da kupi i još jedan deo, pa još jedan, pa – sve ostalo.

Ja: «A ako Vi u jednom momentu shvatite čega ste se lišili, možda i sami podjete u kupovinu svog sećanja.»
Pacijent. «I to je moguće. Ako se u medjuvremenu novci ne obezvrede. Ili posednici mojih sećanja ne podignu cenu istima.»

Ja: «Što će se vrlo verovatno i desiti, jer ste i Vi jedan od onih koji ne zna šta ima – dok ne izgubi.»

* * *
I – nakon što je rasprodao svoja korisna sećanja obesio se u periodu duboke depresije. Tokom lečenja smo on i ja došli do zaključka da kad čovek izgubi ono što je amoni-kiselinama zapisano, pohranjeno u mozgu jeste samo gubitak takozvane lične biblioteke, ali sve ono što zna mozak znaju i svi ostali delovi tela čoveka.
Kod njega je došlo dotle da je njegov mozak postao nekvalifikovan, nesposoban da vodi telo koje sve zna. Tako je njegovo telo puno znanja u takozvanom podsvesnom njega izvršilo definitivan razlaz sa svojim glupim mozgom. Prvo glupim jer je prodajom «svoje biblioteke» ostavilo svoje organe kao jagnjad u džungli. A drugo zaista glupim, jer je u sebi nosio samo nekorisno sećanje.
I njegovo telo je napravilo razlaz s njegovim mozgom tako što je proturilo glavu kroz omču i gurnulo u stranu stolicu ispod sebe.


copyright

dragoljub m. v. p.
solothurn-ch
januar 2012

ˇ@O pa ja i sad plaćam čovjeka... tamo u Malinu kraj stanice - sastale se pijanice... da se sekira za mene
...ma za sve čega se sjeti da sam zbrljo...i sve što mu se sjetim poslati meilom...fejsom...talepatijom
...a bogami i debitelom a ja samo ležim potrbuške i smišljam psine...pretežito muške...ne@

Kolega juvenalni, hvala da ste me “pročitali”.

@I Bogu Hvala Sinko...ova ti je od boljih...ako naknadno ne pronađem neku rupu...kao onomad rupu u tunelu prokopanu zavrđavom kafikom kao drug Mosad i kamarat Vinetua Kito iz lijeposlave...između ostrva Nenadjebivih i ostrva Nepojebanih...oder...s...o vas...ne c est pas...te hebe matori te...t...ri...jebe...ne mogu naći Relju Bašića sa monologom "Trgovac kišom"...ali svi ljudi sve znaju i Bog to zna...našao sam na wikipediji da je Relja ...za razliku od našeg admina i ostalih upokojenih bez amina...hvalim Te Bože živ@

Drace, nisam procitala nego samo da se upisem ovde kod tebe, sutra cu da sednem da iscitam tvoje pametovanje

@sutra...zabranjeno kurcenje!

Dragi kolega u "Ostrvu mirodjija" nema logičkih grešaka:
tunel je prokopan u zadnje dve godine tečenja onog Ugovora,
a Recimo-budale su imale i lopate i budake, ...
Hej, istočno je ono carstvo bilo.

@Ehej i)stočno carstvo ...e pa to je druga stvar narafski..da samo lopate i budake
...imali su oni teniku iz teorije uneverzuma ja ja...do jajaˇ@