Da li je SPC sposobna da reinterpretira učenje koje se pripisuje Isusu Hristu?

zaslužni član Reputation : 1 Datum upisa : 16.09.2011 Godina : 75

Prvo sam mislio da pitanje u naslovu formulišem za sve crkve sveta kao:
„Koja Crkva je sposobna da reinterpretira učenje koje se pripisuje Isusu Hristu?“
Pa onda i ovako:
„Koja Hrišćanska crkva je sposobna da reinterpretira učenje koje se pripisuje Isusu Hristu?“
Jer se ono što je problem celog sveta tiče svih Crkava sveta: nemoral i propadanje ljudskosti.
Ali sam od prve varijante odustao da mi se neka Crkva, iz čijeg naroda ne potičem, ne bi naljutila da njene sposobnosti, za bilo šta, dovodim u pitanje, a onda i da se neka ne-hrišćanska Crkva ne bi našla u čudu da ja, koji potičem iz naroda Hrišćansko-pravoslavne crkve, od nje ne-pravoslavne očekujem interese za reinterpretaciju učenja koje se pripisuje Isusu Hristu.
Od drugog pitanja sam odustao jer sam 2005. godine isto ovo ponudio ovde ,„na terenima Katoličke i Reformirane crkve i bio sam odbijen.
Moja namera nije da nešto kod ljudi menjam po pitanjima toga ko i u kakvog Boga veruje, ko ima „licencu“ da Boga zastupa (što Mormoni sebi daju) nego da iskoristim učenje koje se pripisuje Isusu Hristu kao sredstvo za pojačano delanje u svrhu vraćanja na čovečnost; ako smo ikad uopšte većinski i živeli ljudski; čovečno.
Sad se medju Srbe puštaju priče o odlukama nekih političkih faktora koji žive u državama hrišćansko-katolički deklarisanih naroda da unište Pravoslavlje. Možda je istina da takvih odluka, namera i planova ima ali je to njihovo gubljenje vremena: Zašto se inatiti sa pravoslavcima kad celo Hrišćanstvo propada sâmo od sebe?

Isus Hristos je (prema jevandjelistima) govorio kakav treba da je čovek, a nije (koliko je to ostalo poznato) tačno objasnio ko je, šta je i kakav je njegov (Isusov) i „naš“ Otac. Naveo mu je par osobina kojih ima i svaki plemenit čovek: ljubav, praštanje, milosrdje, … Sročena mu je molitva i to je sve što je o Bogu od Isusa Hrista nama ostalo. Možda je Isus svojim umnijim pratiocima objasnio šta i kako o Bogu Ocu jeste ali se to medju prostim ljudima Isusovog vremena nije ukorenilo, nego su nam prenete priče o Njegovim (Isusovim) čudima i delimična priča zemaljskog života Njega, Isusa Hrista. Ostalo su interpretacije i bajke ljudi. Prvenstveno Saula, koji se preobratio u Paula, pa posle i priče jevandjelista; koji su bili pali pod uticaj Pavlovih maštarija i pretpostavki; pošto su Jevanjdjelja napisana posle Pavlovih poslanica. Zato i stavljam u naslov ovog teksta „ … učenje koje se pripisuje Isusu Hristu“ jer ja ne verujem da se Isusovo učenje svodi samo na ono što su Saul-Paul i jevandjelisti razumeli i preneli.
A i današnji hrišćani pokazuju sebe slabim misliocima kad Boga svode samo na kvalitete plemenitog čoveka. Što važi i za hrišćanske filosofe koji su Boga preimenovali u Apsolutno; takodje samo čisto, savršeno, svemoćno, … oličenje ljubavi.

Ako neko od hrišćanskih sveštenika i shvata da Isusovo učenje treba dopuniti, tj. reinterpretirati, onda je pitanje da li neko od tih sveštenika zna šta današnjem Hrišćanima treba biti pojašnjeno, dojašnjeno, … tj. šta o Bogu reći i šta je današnji Hrišćanin sposoban shvatiti.
Nije istina da nema nijednog Hrišćanina koji bi prihvatio pojašnjenje učenja koje se pripisuje Isusu Hristu, nego je pitanje ko od hrišćanskih sveštenika zna šta je istina o Bogu i ko to sme reći.
Pojašnjenjem i dojašnjenjem učenja koje se pripisuje Isusu Hristu ne bi nastala nikakva opasnost za Hrišćanske crkve, jer cela priča o Isusu Hristu može ostati, pošto važi ovo: „Moguće je sve što nije nemoguće“.
A niko ne sme reći da je Uskrsnuće nemoguće; pa ni to da je nemoguće da Isus dodje ponovo na Zemlju. To da Isus može ponovo doći na Zemlju ne spada u nemogućnosti Vaseljene.

Naslov ovog teksta mi je dobar i zato što „svojima“ smem reći da loše rade.
Za šta je i koliko je srpsko-pravoslavno sveštenstvo filozofski-obrazovno spsobno za funkcionalnije delanje medju ljudima svih nivoa obrazovanja – ne znam ali vidim da su delovanja srpsko-pravoslavnog sveštenstva laička za laike:
Srbi se uzdaju u pravdu od Boga i u ponovni dolazak Isusa medju ljude. To odgovara i srpskim političarima. A da li je vreme za Sudnji dan?
Niti jeste niti će sa ovolikim nemoralom medju svima nama ikad biti: Kao što Bog otac i Isus Hristos žele svojoj deci kao roditelji postojati, tako ne žele ni potencijalno dobroj deci u „večni oganj“ i njihove zemaljske očeve baciti;, dok ih deca trebaju. Jer: kakavgod da je koji otac njegovom detetu je on prvi posle Boga. I nijedno dete ne može nekom drugom čoveku oprostiti što svom ocu (pa i zlotvronom) može.
Neka bude da je ovo što pričam demagogija, ali ako to i nije razlog da Isus neće da nam dodje, onda se pitajte zašto da nam dodje u dane kojih se uopšte ne trudimo oko čovečnosti, nego nas je većina nečovečna.
Pošto je zlo samo po sebi propadljivo – Isus će nam doći kad se budemo uredili silama dobra unutar nas samih, a ne da nam On sazida ono za šta mi ni temelje ne postavljamo.
Što se manje oko čovečnosti budemo trudili to ćemo duže čekati da ponovo vidimo Isusa Hrista.
Srpsko-pravoslavnom sveštenstvu je zadatak da ljudima objasni smisao čestitog življenja, a ono, srpsko-pravoslavno sveštenstvo, svojim delovanjima i rezultatima u zadnjih par stotina godina, vidi se, za to nije sposobno.

Usput: Ljudima treba govoriti i o lošim prevodima sa aramejskog na grčki.
Pa im treba govoriti o periodu Isusovog života koji se u jevanjdjeljima ne pominje: prvenstveno o dobi njegove mladosti; pre nego što je počeo da propoveda.
Mnoge stvari o Njemu se kriju, a to izaziva nepoverenje ljudi prema hrišćanskom sveštenstvu.
U svemu važnu ulogu ima i nemoral hrišćanskog sveštenstva, pa – konkretno i srpsko-pravoslavnog.

Dragoljub M. V. P.
Solothurn, 06.11.2020.
www.iging-studio.ch

» “Karl Marx i duša koje nema” (u nastavcima)
» O četiri čistoće koje daju četiri iluzije