“Karl Marx i duša koje nema” (u nastavcima)

Dobro, dragi naši,
volim ovo “mesto” pa noćas ovako sasvim budan i naspavan dodjoh na ideju da i vas malo “animiram”.
Pomislih: “Ako ih Karl Marx ne “popali” onda niko neće.”

Ja ću vas ovde uznemiravati u nastavcima, a vi me napadajte kad se ovde navrnete.

Vamos!

prvi prilog iz spisa:

"Karl Marx i duša (koje nema)"

Kao što sam rekao, postoje samo dva dela Sveta Ideja: jedan je Logika, a drugi je Fantazija.
U svetu Logike je nešto moguće, a mi pokušavamo shvatiti kako je to moguće; ponešto je u svetu Logike nemoguće, a mi ljudi pokušavamo shvatiti zašto je nemoguće.
U svetu Fantazije – sve je moguće; ali mi nikada nećemo shvatiti zašto je tamo sve moguće, jer mi nismo u stanju da sasvim izađemo iz sveta Logike. I to je dobro. I, svakako, u svetu Fantazije je sve moguće, ali samo onome koji fantazira. Ostali i ostalo pripadaju svetu Logike.

Ja sam netalentovan da se snađem u svetu Fantazije. Uobražavam da sam talentovan za Logiku. Takođe, pokušavam da prepoznam šta je neko iz sveta Fantazije ubacio u svet Logike.
Ako mi se učini da je nešto iz Fantazije ubačeno u svet Logike, pokušavam svim silama da ga iz Logike isteram, ali (pošteno) i svim silama da ga u Logici zadržim (takodje pošteno). Pa da vidim – da li mi se samo čini da jeste ili stvarno jeste iz Fantazije.
Ako je ovdašnje, a ovdašnjim nazivam svet Logike, malo mu treba da bi ovde ostalo.
Problem je, opet, među ljudima: neki se lako čak i za nož hvataju, ako nešto iz Fantazije, njima milo, neko okvalifikuje kao bajkama za naivne.





copyright: dragoljub m. v. p. - diplomirani otac
solothurn-ch
13. 04. 2012 na sajtu kod Frita.

flyingjojmaher "Takođe, pokušavam da prepoznam šta je neko iz sveta Fantazije ubacio u svet Logike"....Juvenali 2000 AD "Mi smo u općoj gimnaziji učili Logiku ...i ne bi to bilo tako crno-bijelo i prosto kao geviht ili tvoj i kitin bravarski nakovanj...koje bi ti također uspio pokvariti...uči se zaključivanje po logičkim silogizmima...a za ilustraciju uzima na primjer i tvoja logistika..."sve krave imaju rep...mačka ima rep...mačka je krava...oder(i)...Bog je mrtav- Marks (Nitsche!)...Nitche je mrtav - BOG

muska krava ima takodje rep, ali ima i nesto sto covek moze da pomuze a ne dobije mleko, ...

he,he, he, ...

drugi prilog iz spisa:
"Karl Marx i duša (koje nema)"


Militantni vernici ne dozvoljavaju ni da staviš išta njihovo pod znak pitanja, a kamoli da negiraš. Međutim, kad bi se samo upitali: Šta je sećanje?, našli bi se odmah jednom nogom u stvarnosti koju izbegavaju, jer im je milije da uobražavaju da ono što žele da jeste – jeste, nego da budu sigurni da ono što žele da jeste – nije.

* * *
Sećanje je skup svih ranije proizvedenih misli, koje mogu postati predmet novog razmišljanja.
To dalje znači: zaboravljeno možemo nazvati neupotrebljivim sećanjem; ako se zaboravljeno još uopšte negde u mozgu nalazi, ili bilo gde u Kosmosu, da bi moglo biti aktivirano u nekom nenormalnom stanju čoveka (pod hipnozom, u nekakvom transu – namerno ili slučajno dostignutom, pod drogama, alkoholom, ...); ali – zaboravljeno je zaista sasvim neupotrebljivo u stanju svesnosti: Zaboravljeno se ne može planski (namerno) uzeti kao predmet novog razmišljanja.
Od upotrebljivog sećanja nešto je relativno nekorisno i nazivamo ga jednostavno – sećanjem (naprimer sećanje na lanjski sneg), a nešto je relativno korisno (naprimer: 2 + 2 = 4) i nazivamo ga – znanjem.




copyright: dragoljub m. v. p. - diplomirani otac
solothurn-ch
13. 04. 2012 na sajtu kod Frita.

treci prilog iz spisa:
"Karl Marx i duša (koje nema)"

Dakle, ako smo razjasnili da je sećanje univerzalan skup, a da je znanje podskup skupa, možemo reći i ovako:
Sećanje je nekorisno i korisno mnoštvo podataka (u mozgu zadržanih), a znanje je – korisno sećanje.
Misao je aktuelna aktivnost mozga; bez obzira da li je reč samo o prijemu i zapisu podatka ili je reč o obradi novog podatka, što se čini pomoću znanja – pomoću ranije proizvedenih misli; ili je reč o zaključku, koji smo izvukli upotrebom samo već ranije proizvedenih misli.
Podatak dobijen nekim čulom ne izgleda odmah kao misao, iako to jeste:
Primetiti prvi put u životu prvu (bilo koju) boju jeste goli zapis (za kratko ili za dugo) i nema naročitu važnost ni moć, da bi bi-lo predmet razmišljanja, ali posle prvi put primećenog plavog (naprimer) primetiti prvi put zeleno dovodi dotle da sećanje o plavom postaje misao o nečem drugačijem od zelenog i sećanje na plavo jeste sada znanje o plavom i misao o plavom – zahva-
ljujući primećenom zelenom.
Inače, instinkt ne pripada čovekovom ličnom znanju, jer nije deo njegovog stečenog. Instinkt je nesvesno korišćenje znanja vrste; koje se nalazi u posedu Opšte Inteligencije.


copyright: dragoljub m. v. p. - diplomirani otac
solothurn-ch
14. 04. 2012 na sajtu kod Frita.

čevrti prilog iz spisa:
"Karl Marx i duša (koje nema)"


-----------------------------------------

Ako svemu dodamo ono što Biolozi i Biogenetičari danas o mozgu znaju, nešto takvo kakvim mi misao zamišljamo – jeste vrlo teško shvatiti, jer: za sâm izvor nadražaja i inicijatora moždane aktivnosti ne možemo reći da je misao, a misao nije ni ona razlika od 0,01V koja se Oscilografom na Nervnom vlaknu da izmeriti, kad se Nervno vlakno (Axon) nadražajem pobudi:
(Prof. Dr. rer. nat. Manfred Keil: 5.2.3. das Aktionspotential;
u knjizi “BIOLOGIE” - herausgegeben von Prof. Dr. Werner Buselmaier; Bechtermünz Verlag, Augsburg 1997.); a misao nije ni ono što u moždanoj ćeliji posle procesa razmišljanja ostane: Frederic Vester – “Denken, Lernen, Vergesen” – dtv, München 1978.
«Mi možemo iz toga zaključiti da su opažaji u stanju u jednoj moždanoj ćeliji RNA (Ribonukleinsku kiselinu) tako urediti, da sećanje na jedan takav signal ostaje materijom osiguran».
Prema tome: razmišljanje je proces obrade i registracije podataka. A misao je, posle obrade i registracije podatka, stvarni uzročnik tog novonastalog stanja u sećanju.“

Ali ovo je ovako kad je reč o mislima dugotrajnog sećanja; a kad je u pitanju misao kratkotrajnog sećanja ili san, u mozgu ne ostaje stanje uređenih kiselina u nekoj moždanoj ćeliji, koje bi trajalo kao materijalni korespodent proizvoda operacije razmišljanja: Kao učinak rada mozga, misao je u tom slučaju izraže-
na elektroimpulsima: Ne nastaje promena u sećanju; ne nastaje promena koja bi značila: sećanje sa uvećanim brojem zabeleženih podataka.
Dakle razmišljanje kao radni proces mozga postoji, misli kao rezultati, proizvodi razmišljanja takođe postoje, a sećanje je skup misli koje ostaju, svaka sa svojim znakom, u tkivu mozga. Ali, nije dovoljno reći: misao je proizvod mozga.
Kakav proizvod?

-------------------------------------------------------

copyright: dragoljub m. v. p. - diplomirani otac
solothurn-ch
15. 04. 2012 na sajtu kod Frita.

peti prilog iz spisa:
"Karl Marx i duša (koje nema)"

---------------


Razmišljanje je analitička aktivnost mozga, a to u suštini znači: obrada novih ili starih podataka, a Misao jeste aktuelni proizvod analitičkih aktivnosti mozga, a ona u suštini vodi na – zaključak ili zapovest nekom delu tela.

Dakle, razmišljanje je proces proizvodnje, a misao je proizvod.
Učenje je pokušaj zadržavanja misli u sećanju.
Organi čula su, ustvari, nešto kao istureni mozak. Kao straža ili izvidnica nekog – generala:
«Stražarite i izvidjajte, pa mi pošaljite podatke da bih video šta je za nas od važnosti i šta mi valja odlučiti!»
Mozak živog čoveka je radno sposoban. Ali kad je “rad” tema razgovora ili razmišljanja, neizbežan je Karl Marx, jer od njega niko od ljudi bolji poznavalac te teme nije bio.

Karl Marx:
«Ne obazirući se na vrstu produktivne aktivnosti niti na korisnost rada, ostaje da je rad potrošnja, izdavanje čovečje radne snage.»

«Pod radnom snagom ili radnim bogatstvom podrazumevamo skup telesnih i umnih sposobnosti, koje egzistiraju u živom čoveku i koje on stavlja u pokret kadgod proizvodi upotrebnu vrednost bilo koje vrste.»

«Upotrebna vrednost neke stvari je njena korisnost, svojstvo da zadovolji bilo koju potrebu čoveka.»

U svemu što je K. M. rekao važna je i odredba proizvodne snage rada

Karl Marx:
«Pod uvećanjem proizvodne snage rada razumemo ovde pro-menu u radnom procesu uopšte, kojom se skraćuje društveno potrebno radno vreme za proizvodnju neke robe; jedan manji iznos rada tako stiče snagu da proizvede veći iznos upotrebne vrednosti, …
… Uvećanje proizvodne snage rada zahteva promenu u tehni-čkim i društvenim uslovima radnog procesa, promenu u samom proizvodnom biću dakle.»

Radna snaga mozga je rad mozga snagom stečenom po prirodi stvari, rođenjem i rastom tela (mozga) (koje se završava u pr-vim mesecima života) i/ili rastom znanja. O radnoj snazi (sposobnosti), bilo koga ili bilo čega, prvo pitanje je:
da li postoji?
Odgovor je: u mozgu živog i zdravog čoveka – da. U lešu – ne!

Drugo pitanje za radnu snagu je – kolika je?
Odgovor je: velika, mala ili nikakva.

Pitanje za mozak živog čoveka je: šta radno sposoban može (u)raditi?
Zavisi takođe i od proizvodne snage rada. U ovom slučaju to je ona operativna snaga mozga koju mozak poveća učenjem (bilo koje vrste).

Za proizvodnu snagu rada mozga je pitanje: kakva je?
Odgovor je: prosta ili uvećana.

Devojka na igranci obavi rad nogama (odigra igru) i ne proizvede ništa, a devojka u koritu punom grožđa obavi rad nogama (izmulja groždje) i napravi sok (vino). Rad srca se zove: pumpanje. Tu nema proizvoda rada, ali ima radnog učinka.
Rad mozga se zove: razmišljanje. Tu ima radnog učinka, ali – ima i proizvoda rada – misli (kao upotrebne vrednosti).
U ovom trenutku nas ne interesuje rad bez proizvoda.
Dakle, kad je reč o mozgu – imamo:

1. njegovu radno-proizvodnu sposobnost (ili
nesposobnost),
2. njegovu radnu snagu, (veliku, malu ili nikakvu),
proizvodnu snagu njegovog rada (prostu ili uvećanu)
njegov rad (primećivanje, razmišljanje i zaključivanje)
proizvode njegovog rada (misao, zaključak, sećanje i
znanje).



-----------------------

copyright: dragoljub m. v. p. - diplomirani otac
solothurn-ch
16. 04. 2012 na sajtu kod Frita.

šesti prilog iz spisa:
"Karl Marx i duša (koje nema)"

---------------------

Radno sposoban mozak je u stanju da od čula prima podatke, ali od njegove radne snage i proizvodne snage njegovog rada zavisi učinak, rezultat rada, vrednost i veličina proizvoda – vrednost misli, zaključaka, sećanja i znanja.

Radno – proizvodna sposobnost mozga uopšte jeste – um!
Kad je um zabavljen sobom samim jeste – um kao duh.
Kad je um zabavljen svetom neutralno ili u interesu zajednice jeste – um kao razum.
Kad je um zabavljen svetom u interesu čoveka kojem pripada jeste – um kao duša.

Dakle, jedan je um i tri su polja njegovog delovanja. Pričajmo o Duhu, Razumu i Duši, ali – ne zaboravimo da ustvari ne postoje, već postoje vrste aktivnosti uma.

A po svemu od Karla Marxa: misao je proizvod mozga koji traje (u moždanoj ćeliji zabeležen) ili – nestaje.
Od misli koje ostaju u zabeležene u mozgu imamo jedan poseban proizvod rada mozga: zbirni proizvod koji je celog života na poboljšavajućoj ili pogoršavajućoj (moralno gledano) doradi: sećanje!
Da li će neka misao ostati u mozgu kao “duborez” određuje namera: dugotrajno razmišljanje o stvari (učenje, ponavlje); kad se pojavi bilo kakav interes za objektom razmišljanja, ili – slučajnost: kad neki novi nadražaj ili novi uvid (na osnovi znanja koje imamo, ili nemamo) stvori takav utisak ili udar na misleće biće da se u mozgu “ukopa” (svojom pozitivnom ili negativnom prirodom) kao – nezaboravno!

-----------------------



copyright: dragoljub m. v. p. - diplomirani otac
solothurn-ch
17. 04. 2012 na sajtu kod Frita.

sedmi prilog iz spisa:
"Karl Marx i duša (koje nema)"

---------------------------------------


Kvalitet sećanja je, kao što se da shvatiti, usmeren u startu snagom uma – radno-proizvodnom sposobnošću mozga.
A to je ona snaga koja se dobije rođenjem:
Snagom uma jedno sećanje počne bivati znanje ili zabluda: neke stvari razumemo ili ne razumemo, prihvatamo ili ne prihvatamo, i počnemo se ponašati ovako ili onako, …, smisleno ili besmisleno.

Kad je um krajnje smiren, kad se mozak ne bavi ničim – mnogi nazovi majstori (ko zna čega) pričaju o duhu kao o jedinki, zasebnom biću; a kad je um krajnje opterećen, kad se mozak bavi stvarima u interesu celog telesnog sistema, kojeg je deo, oni isti nazovi majstori pričaju o duši kao o jedinki, zasebnom biću.
A kažem – ne radi se tu o dve stvari, nego se radi o jednom na različitim poslovima.
Naravno, niko i ništa ne može otići na mesto kojeg nema, niti može otići ako je nesposoban da ode: Ako je umu moguće da se na sebe spusti, onda je on uvek tu i kao platforma i kao letač; ako je umu moguće da se svojim čovekom bavi onda su tu i um i čovek.
Ali: kažem da je um u duhu onda kad je mozak sam sa sobom,
a ne kažem da nema duha kad je um u duši.
Kažem da je um u duši onda kad je mozak na svom čoveku ili oko svog čoveka, a ne kažem da nema duše kad je um u duhu.
Postoji samo mozak koji radi na sebi ili za telo kojem služi – ili miruje.
I kažem – ne postoje osećanja tamo neke duše, nego postoje stanja u mozgu – stanja uma.

Ono što nazivamo osećanjima jesu stanja uma izazvana novim okolnostima, a dovršena sposobnosću, ili nesposobnosću uma, da nove okolnosti prihvati ili razume.
Naravno, um kao kontrolor i upravnik celog sistema, ne može sve nove okolnosti prihvatiti kao nevažne za sistem – telo čoveka: Ako dođe do takve promene u okolini da nešto može celog čoveka uništiti i mozak, kojem je zadatak da takve stvari primeti, tu promenu u okolini doista i primeti, onda počne raditi, razmišljati, tako da padne u stanje koje mi sigurno nećemo nazvati oduševljenjem, već – strahom.

Dakle: mi znamo, otprilike, koje stanje u mozgu nazivamo strahom i potrebno je samo da ostanemo kod toga da je reč o stanju u mozgu, a ne da je reč o osećanju tamo nekakve duše koje nema.
Nazivajmo mi sva umna stanja osećanjima – nemam ništa protiv toga, ali ne zaboravimo da su to samo stanja u umu.


copyright: dragoljub m. v. p. - diplomirani otac
solothurn-ch
18. 04. 2012 na sajtu kod Frita.

osmi prilog iz spisa:
"Karl Marx i duša (koje nema)"

---------------------------------------

Ali, ima ovde još nešto:
Osećanje je stanje u mozgu na osnovi novih okolnosti, koje nekad jesu promena zaista samo u spoljašnjem – u okolini, a nekad znače samo novi uvid na osnovi već postojećih informacija. I ako priznamo da su primetljive promene stanja u životinjama, onda moramo priznati da i životinje imaju znanje, odnosno u stanju su da se postave prema situaciji. Bar onda kada to znači promena prema spoljašnjem, a ne baš novi uvid. (Filozofija.)

Čovečji mozak se razvio toliko da se počeo baviti poslovima izvan svojih obaveza kontrolora i upravnika sistema; počeo se baviti za svoj interes i stvarima o kojima ne može izvesno znati; jer nema podataka koji bi mu čulima stigli kao izvesnost, nego neke stvari može samo pojmiti, a o nekima stvarima može samo slutiti, o nekim stvarima nagađati, a o nekim stvarima konstruisati.

Mozak čoveka je ili opterećen ili neopterećen.
Um u duhu i duši se isključuju: um je ptica koja miruje ili leti; jednom je dole, a jednom je gore. I ne može biti da je i gore kad je dole, ili obrnuto: da je i dole kad je gore?
To je nemoguće – da je um i u duhu i u duši odjednom.
Dakle: kao što je čovek čovek i kad stoji i kad trči, ali jednom je posmatrač, a jednom trkač, tako je i um – um; bilo da je zabavljen samim sobom ili čovekom i oko čoveka.
Dakle, ne postoji duh kao nešto samosvojno i trajno, niti razum kao nešto samosvojno i trajno, niti duša kao nešto samosvojno i trajno. To je već Buddha, pre dve i po hiljade godina, rekao i tu se slažem sa Tibetancima. Ali ljudi ne mogu to sasvim da prihvate, jer, ne znajući šta još osim toga jeste, a slušajući samo on što Buddha kaže da nije – padaju u očaj. Žele reprizu: konkretan život posle ovog života, pa izmišljaju dušu, koja se, kao, može u ovaj svet vratiti; jer i magarci znaju da telo ne može.


copyright: dragoljub m. v. p. - diplomirani otac
solothurn-ch
19. 04. 2012 na sajtu kod Frita.

deveti prilog iz spisa:
"Karl Marx i duša (koje nema)"

---------------------------------------

Kad čovek spava, onda je um nesvestan sebe i kao uma i kao duše, a kad je budan može biti da je celog čovekovog života samo kao duša; jer umu je vrlo teško da se ne bavi čovekom, ili okolinom u čovekovom interesu.
Što znači: mozak čoveka je snažniji nego što je to celom telu potrebno; cela ova belosvetska beda znači samo to da umovi nisu u stanju da budu aktivni kao duh i razum, već su svi uglavnom kao duše – muka vrste koja umišlja da je umno uređenija nego što jeste.
Ako čovek upadne u okolnosti opasne po njegov život mozak će stupiti u osnovnu službu zaštite celog stvorenja, a neće reći:
“Ja sam duša i svejedno mi je šta će biti sa telom koje me nosi”.

Ali kad se čovek nalazi u dokolici, um, nezaposlen, počne vršljati po onome što je već bilo predmet njegove obrade.
To može izgledati kao da elementi sećanja i znanja preuzmu komandu i tumaraju besciljno, ali ustvari besposleni um počne da žvaće već prežvakane stvari, ili da zamišlja stvari koje imaju slabe izglede na ostvarenje; tj. počne – fantazirati.


--------------------------------



copyright: dragoljub m. v. p. - diplomirani otac
solothurn-ch
20. 04. 2012 na sajtu kod Frita.

e to ti je ziva istina istina za ljude koji su u dokolici...sreca te sam prezauzeta ali ponekad uhvatim sebe da fantaziram kad sam u stresu

deseti prilog iz spisa:
"Karl Marx i duša (koje nema)"

-------------------------------------------

* * *
Ako stane generator – prestane i proizvodnja energije; Ako umre čovek umiri se utroba i ohladi se mozak: prestane transformacija hemijske energije hrane u bioelektričnu energiju mozga čoveka. Nema proizvođača sa njegovim radno–proizvodnim sposobnostima; nema mozga ni kao organa za razmišljanje, ni kao skladišta već proizvedenih misli:
Samom čoveku njegovo sećanje i znanje jesu na raspolaganju samo dotle dok ih može nositi – imati. A to je samo dotle dok mu mozak funkcioniše – dakle u živom telu. Kad umre njegovo znanje i sećanje bez novog nosioca ne mogu trajati, a za njega mrtvog su – definitivno nevažni.
Ovde upozoravam: misli ne traju ni u živom čoveku, a kamoli u mrtvom, a sećanje je teret živog mozga, a ne trule moždane mase.

Zamislimo jedan kamion-cisternu.
Izduvne gasove motora tog kamiona odvodimo u njegovu cis-ternu i imamo – dirižabl; naravno, ako taj kamion-cisterna poleti zato što se u cisterni nakupilo dovoljno izduvnih gasova.
Celo to vozilo jeste – čovek, motor je mozak, cisterna sa izduvnim gasovima jeste sećanje (korisno i nekorisno).
Kad to čudo poleti i tamo neka duša će stići u onaj svet. A to sa letećim kamionom je još i moguće: Sa dušom je sve još teže:
Imamo um; čim stupi u akciju, dakle kad mozak počne koristiti svoje potencijale, bilo šta da sretne ili obradi – ostavi to u sebi privremeno ili trajno, i više nikad ne može proizvoditi nešto, a da već proizvedeno i upamćeno nije aktivirao.
Kao kad bi bilo da motor kamiona ne može proizvoditi nove gasove dok ne aktivira proizvedene, a znamo da u motor ulazi samo mešavina novog i čistog – ništa staro.

To je duša – um kao proizvodna sposobnost mozga, a zbog onoga što je već proizveo – neslobodan u proizvodnji novoga.
Duša – određena i uslovljena svime što ona nije;

Postoji mozak – to duša nije,
postoji radno-prizvodna sposobnost mozga – to duša nije,
postoje stari proizvodi mozga – to duša nije,
postoje novi proizvodi mozga – to duša nije.

Duša – kao zabluda; a ne da je sve ostalo zabluda, a samo duša da je stvarnost, kako neki blebetaju.


-------------------------------------------


copyright: dragoljub m. v. p. - diplomirani otac
solothurn-ch
21. 04. 2012 na sajtu kod Frita.

jedanaesti prilog iz spisa:
"Karl Marx i duša (koje nema)"

-------------------------------------------

Zbog toga i postoji čitava ova zbrka od tzv. ezoterije, jer za seme ljudskog bića postavljaju nešto što je samo nesposobnost mozga da bude miran kad nije koristan.
Čovečje telo može imati listu prijatnosti i neprijatnosti: jedno zdravlje i bezbroj bolesti, lekovite ruke mile osobe i ceo svet kao pretnju, a čovekovom netelesnom biću je sve to njegov nemirni um; duša jeste mirisno cveće i izmet – kako kad. Nemirni um je tvorac nerazumnih poteza.
Tzv. duša napravi od celog čoveka budalu ili žrtvu, a ne um u duhu ili u razumu.
(Um kao) duša odluči o samoubistvu; ne znajući da i ona strada sa telom, koje joj se ne sviđa; ili joj ne obezbeđuje radosti.
Ako neko računa ljubav u duševno stanje, neka zna ovo: Ljubav je pamet, mir, a ne uzbuđenje; Ljubav nije oduševljenje. Gde je oduševljenje tu je i interes u blizini, a ljubav i interes ne idu zajedno.
Iz pameti možeš i dalje voleti ženu koja te je ostavila, ili, ne dao ti Bog, neprijatelja; a ne iz velikodušnosti ili milosrđa.
Kao što iz pameti smeš odbeglu ženu ignorisati, a neprijatalju vratiti istom merom; a ne iz nadmenosti tamo ili slepe osvete ovamo.
Duša, dakle, kao uslovljeni, zavisni i zavedeni um jeste samo to: uslovljeni, zavisni i zavedeni um – i ništa više.
To je um na polju interesovanja izvan njega samog i izvan njegovih službi telu.
Međutim, kad je sâm sa sobom, ne baveći se onim što je već poslao u skladište, ne pravi probleme. Um na sebi ima samo svest o sebi i ne da neće, nego ne može ni razmišljati o sebi.
Kao što ruka ne može sebe udarati, nego miruje ili udara nešto drugo. Spolja ga mi možemo definisati kao radno-prizvodnu sposobnost mozga i zamisliti kao da um sâm sebe pita koješta: Ko sam ja? Šta sam ja?
Ali to je već samo um kao razum.
Na sebi samom on nema šta da radi; niti je u stanju na sebi samom šta raditi. To stanje je cilj meditacije.
Duh – je stanje u svakom čoveku jednako: osim te svesnosti o sebi nema ničega više da bi se tzv. duhovi mogli upoređivati.
Po tome su svi oni jednaki kao stanja uma na sebi.

Um u akciji – razum – pretpostavlja razlike u potencijalima mozgova, što su tamo kod Marxa bile proizvodne snage rada, da kažem ovde pojedinačne; da ih ne bismo pomešali sa opštim dometima grupe, društva, naroda, a koje je G. W. F. Hegel nazivao duhom naroda, iako uvećana Proizvodna snaga rada jednog naroda jeste samo tamo neko stanje u materijalno-proizvodnom biću naroda, a nema nikakve veze sa tamo nekim Duhom naroda. Zaista u duhu ti potencijali stvarno ne odlučuju ništa: duh je svesnost uma o sebi, a toga ima – ili nema, a na koliko moćnom sebi je um miran – jeste nevažno.
Duh je um na sebi sâmom, određen sobom sâmim; sâm um svestan sebe samo kao egzistencije;
Neko ko za sebe može misliti samo – „Ja“.



-----------------------------------------------------



copyright: dragoljub m. v. p. - diplomirani otac
solothurn-ch
22. 04. 2012 na sajtu kod Frita.

dvanaesti prilog iz spisa:
"Karl Marx i duša (koje nema)"

-------------------------------------------

Kad je um zabavljen celim čovekom i bilo kako za čoveka kojem pripada, uz pomoć onoga što je čulima i potencijalom mozga u mozgu zadržano pa na osnovama potencijala i uskladi-štenog koordinira, upravlja, diriguje – jeste nešto od ona druga dva – ali nije više duh.
Da li ste čuli da još negde već proizvedeno utiče na karakter novih proizvoda, punopravno kao i (sa svojim moćima) proiz-vodjač tog već proizvedenog? Niste!
Niti ćete čuti – osim u duši!

Zna se šta je rad, šta je sirovina, šta je poluproizvod, šta je proizvod, šta je upotrebna vrednost, šta je roba.
Sa svim tim u duši je sve prilično mutno:
Šta može ovde moćni proizvodjač bez starih proizvoda?
Šta može um bez sećanja i znanja, kad počne delovati u interesu čoveka kojem pripada?
Ništa.
Ali on neće da miruje: on kopa po starom; koje je sada i sirovi-na i poluproizvod i potrošni materijal; i proizvodi novo, uglavnom beskorisno.

A šta je sa umom u snu?
U snovima jednog čoveka, sve od moći i proizvoda mozga mo-že biti aktivno, jednako kao i u budnom stanju čoveka. Naravno, kad je neko pitanje od velike važnosti za čoveka, još uspeš-nije u snu nego u budnom stanju. Jer onda mozak trezveno radi za interes tela koje ga nosi.

* * *
Čim tobožnji ezoteričari ne znaju šta tačno i kako tačno, ovde ili tamo negde, kažu neustrašivo: energija!
Iako nisu u stanju ni da ju definišu kao skup svojstava materije.
Ako je Isus Hristos bio Božji sin, onda je Richard Feynman bio Božje praunuče, a ako Richard Feynman kaže:
«Važno je sebi razjasniti da mi u fizici danas nemamo pojma šta ustvari energija jeste.»
možete mu verovati više nego bilo kome drugom na ovome svetu i mirno se prepustiti njegovom znanju; čak i onda kad on, eto, kaže da je reč o nepoznavanju (nečega).

Feynman pre već citiranog kaže:
«Drugo, energija pretpostavlja jednu sumu različitih oblika i za svaki oblik postoji njegova sopstvena formula (račun). Radi se o sledećim oblicima energije:
privlačna, kinetička, toplotna, elastična, električna, hemijska, energija zračenja, jezgra i mase.
Ako sastavimo jednu zajedničku formulu (računicu) za sve ove pojedinačne oblike energije, ukupna suma energije se ne menja, osim što čovek nešto od energije ovamo doda, a tamo negde nešto od energije oduzme.»

Dakle: R. Feynman kaže da postoji devet oblika nečega što ne znamo šta je, a ne kaže da su misao, sećanje i znanje neke forme energije.
Dalje: Neko ili nešto ima nekakvu energiju, a nikad nećemo čuti da nekakva energija poseduje nekoga ili nešto.


-----------------------------------------------------

copyright: dragoljub m. v. p. - diplomirani otac
solothurn-ch
23. 04. 2012 na sajtu kod Frita.

@Skini si...se s moga jutjub bloga...Ma(r)ksime Bezdušni...Preletaču Vazdušni@

vidis da radim i sa CH- i sa CR-umetnicima.

ROKI MAREĆANO

Barba Roki Marećano
pjano pjano pjano pjano
pije od kad je penzije
na Murterskoj hacijendi
uz bure sa rupom sjedi.

On u svoje apartmane
prima goste odabrane
od zle majke i gorega oca
umjetnike s koca i konopca

sve slavonske Čarugine tiće
rođenu braću Pelinkoviće
...viva viva Roki pjano...
uz pjevčiku Luki Lučijano.

trinaesti prilog iz spisa:
"Karl Marx i duša (koje nema)"

-------------------------------------------
Zatim: pošto energija omogućava rad, odnosno radom se energija “troši” to ustvari teče ovako: Energija iz sistema za varenje hrane odlazi u mozak, omogućuje rad mozga – razmišljanje;
Ni ovde nema još reči o tome da je misao energija: misao je samo proizvod rada – pri kojem se energija “troši”.
Šta ovde znači to: “troši”?
Energija ne može biti potrošena, može samo biti transformisana, može se pojaviti u nekoj od devet (ili koliko) formi.
Ako više nije hemijska energija hrane, koja je kratkotrajno bila električna energija mozga, onda je postala hemijska energija u Ribonikleinskim kiselinama, složenim u korespondente proizvoda razmišljanja:
Razmišljanje je radni proces u mozgu i proces transformisanja hemijske energije u električnu, a proizvod ili rezultat svega je misao, (konkretno izražen rad – kao i ukucavanje eksera u tarabu) hemijski zapisana u moždanoj ćeliji. Zaliha završenih misli ("zakucanih eksera u tarabu") je sećanje – znanje.

Čim je misao «ukucana» – ima svoju šifru, znak, i u mozgu ona ostaje kao taj znak. Kadgod mozak u razmišljanje pozove taj znak, dešifruje ga kao misao, umesto koje je u mozgu ostao.



-----------------------------------------------------

copyright: dragoljub m. v. p. - diplomirani otac
solothurn-ch
24. 04. 2012 na sajtu kod Frita.


P. S.
Jos samo dva nastavka i - gotovo sa Karl Maxom.

četrnaesti prilog iz spisa:
"Karl Marx i duša (koje nema)"

-------------------------------------------

Mozak je organ koji je tokom celog života pod nekim električnim naponom; da suma stvorenih podataka ne bi postala izgubljena: bez hrane i sistema za varenje mozak bi uvenuo, kao što biljka u pustinji uvene bez vode.

Ako misao u momentu nastajanja ne bude još negde u Kosmo-su, dakle i izvan čoveka u kojem se stvara, registrovana i nekakvom šifrom zadržana, sve što od nje još traje jeste ono što mozak, koji ju je proizveo, kao njen znak (RNA slogom) nosi.
Onda kad je jedna misao već proizvedena imamo stanje do nove misli, koja daje promenu i novo stanje. Sećanje i znanje nisu promena, nego jesu stanje, jednom ovakvo, a drugi put onakvo.

Održavanje sume sećanja i znanja kao proizvoda i istovremeno proizvodne snage rada mozga zahteva samo neki minimum (bioelektrične i biohemijske) energije, da bi skladište sa svojom sumom podataka stajalo na raspolaganju, za priliku kad mozgu nešto iz sećanja zatreba.
Sećanje nije energija koja može sama od sebe stupiti u akciju, pokret: Ne zamara čoveka nerad, nego ga zamara rad.
Ne zamara čoveka skup podataka (sećanje), nego čoveka zamara prisećanje, razmišljanje. Bibliotekara ne zamara biblioteka, nego ga zamara traženje knjiga u biblioteci.
Prema tome: ako je energija snaga koja omogućuje razmišljanje, sećanje kao skup proizvedenih misli nije energija, jer ono ne može ništa izvršti; niti je sećanje – rad; jer je samo lager, skladište, biblioteka koja mirovanjem ne potrebuje energiju.
O transformaciji energije možemo pričati kad je razmišljanje u toku (kao prisećanje), ali sećanje je skladište korespondentnih slogova kiselina u moždanim ćelijama.


-------------------------------------------
copyright: dragoljub m. v. p. - diplomirani otac
solothurn-ch
25. 04. 2012 na sajtu kod Frita.

petnaesti prilog iz spisa:
"Karl Marx i duša (koje nema)"

-------------------------------------------

O školskim drugovima i drugaricama ne razmišljam svakog dana. I mozgu ne treba nešto posebno više energije, osim da ostane u funkciji, u službi, da bude živ, da bi školski drugari ostali nezaboravljeni, da bi boravili u sećanju. Ali mozgu treba dodatne energije, ako počnem o njima razmišljati.
Prema tome, ako je sam proces proizvođenja misli transforma-cija energije, onda je razgovor kome ili čemu i kog oblika ona tokom razmišljanja ostaje, ili odlazi, ali kad se razmišljanje završi nema više govora o njenoj transformaciji:
Sećanje čoveka je stvarno samo arhiv koji nestaje sa nosiocem; jer je sećanje čoveka samo hemijsko stanje stvari u moždanim ćelijama; kao što je hemijsko stanje stvari i jedan mišić čoveka, ili jedna moždana ćelija (koja hemijski sklop (jedne misli) nosi).
Niko i ništa ga iz čoveka ne može izneti tek onda kad on umire.
To se završava ili u momentu stvaranja misli, ili nikad.
A ona energija koju on umirući otpušta odlazi nečem ili nekom drugom, kao toplota, hladnoća, hemijska energija hrane biljkama, … Sećanje, kao hemijsko stanje stvari, truljenjem ljudskog tela pripadne ponovo Zemlji i to je ono što je kralj Solomon rekao:
«Iz praha Zemlje si nastao u prah Zemlje ćeš otići».

I gde je tu, u svemu rečenom, duša? Ne postoji, pa ju s toga nigde ne možemo ni naći. Odnosno postoji u onom delu sveta ideja koji se zove – Fantazija.
E, tražite vi dušu tamo. Ja ostajem ovde.

Tako na kraju mogu dopuniti onu Feynmanovu listu od devet vrsta energija sa desetom:
Misao je porcija energije sa identitetom.
Kao hemijski zapis stoji u čoveku dok ne umre, a kao elektromagnestski zapis
ostaje Zemlji doklegod je ovakva kakva je.


-------------------------------------- Kraj ------------------------------------------



-------------------------------------------
copyright: dragoljub m. v. p. - diplomirani otac
solothurn-ch
26. 04. 2012 na sajtu kod Frita

P. S.


Zabole me ku-rac da li je neko od vas sa ovog sajta pročitao ovo što sam o duši napisao, kao i za to da li će neko to još čitati. A da će se neko baš udubiti da razume – još mi je slabije verovanje.

Ja sam svoje obavio: rekao sam vam istinu, a vi verujete kome hoćete, ako niste sposobni da sami sastavite da su jedan i jedan – dva.

@učiteljice...učiteljice...ako ja kažem

...da su jedan i jedan – dva

...iza mene sjedi Haso i on
će oma reć jebo te ja...
a Haso što kaže on i ućini

@ošini dušo po prašini@

sto to meni govoris kad sedi iza tebe?

.da su jedan i jedan – dva...jebo te ja...

...zaboravio turit ono troje točkica

...gdje ti je klonić provokatorčica

,,,so gennant kokica* cicvaricka

jetzt ist alles k(l)ar!