Uparivanja akorada idu po nekom redu koji je još Franz Listz sebi na raspolaganje stavio, a to se još jednostavnije da videti u delima njegovog učenika Isaca Albeniza:
Vi smete «ostati» na jednom kvadratu toliko dugo koliko vam je volja, ali sledeći kvadrat na koji stajete je onaj pokretom u suprotnom smeru kretanja kazaljki na satu.
Jedna progresivna harmonijska veza se izvodi uvek ovako:
T. (Tonika)
↑ ↓
(Dominante) Dom. ← Sd. (Subdominante)
Ako dozvolite sebi slobodu da napravite “regresivan” harmo-nijski pokret – nikakva šteta! Cela pop muzika je komponovana bez obaziranja na pravila harmonijskih kretanja.
Komponovanja samo koracima tzv. harmonijske progresije su svojstvena kompozitorima od naklonosti ka apsolutnom, a kojekakve jeftine veze koriste uglavnom kompozitori pop-muzike.
Prema gornjem grafičkom prilogu je vidljivo da, kao i u jeftinim harmonijskim vezama u muzici, ima i jeftinih (bezvrednih) veza medju ljudima. Regresivne veze osoba su deo svakodnevnice.
Medjutim, što je jedan ljudski sklop, po temeljnom tonu, frekvetno višlji ne znači i da je Univerzumu vredniji: radno-proizvodna sposobnost mozga i inteligencija po normama Univerzuma su dve stvari: Apsolutna inteligencija je u nekom biću izražena svesnom nesebičnoću, u stavu nečinjenja drugom svega što se sebi ne želi kao trpljenje, a ne da je apsolutna inteligencija sposobnost skupljanja podataka i operisanja njima.
Naravno da čovek radno-proizvodno jačeg mozga pre dodje do spoznaje smisla života i do uvažavanja konstruktivnih normi ponašanja i odnašanja,
ali nesebičnost je ipak jedan poseban talenat.
Zašto je važno ovo razumevanje sklopova akorada u muzici za svakog ko hoće da razume suštinu i trajanje (životni vek) Kosmosa?
Postoje eklektromagnetni talasi od radio do gama vibracija. Nama ljudima se pokazuje neki smisao u celom opsegu njih.
Na sredini skupa svih talasnih dužina se nama pokazuje spektar boja, a jednakih frekvencija su i vibracije za naše uši.
Boje nam otkrivaju spektar za oči, a posle toga nam bude pokazan spektar za čulo sluha. Dakle, svetlo i tonovi.
Jedan ton ne nastaje tako što trepere elektromagnetni talasi nego tako što treperi nešto materijalno.
Dakle, Jovan evandjelista je i tu preskočio red otvaranja stvari:
Da bi neko nešto čuo moralo je nastati nešto što će treperiti zvučno, a ne svetlosno. Dakle morale su nastati materijalne stvari, odnosno hemijski elementi.
Pa zato, pretpostavimo da je na apsolutnom početku ovog Kosmosa postojala ogromna suma energije.
To je neizbežno za bilo kakvo zamišljanje i razmišljanje o Kosmosu.
U toj sumi energija imamo prvo apsolutno mirovanje. Ali onda jednom, kako, kada i zašto – Bog zna, ta suma energija zatreperi. Tada više ta suma energija nije Tamna masa osnovne forme energije, nego postaje Faza dešavanja, odnosno počne Veliko otvaranje. Sve postane Tamna masa jedaneste forme. Faza dešavanja i Faza sećanja nastaju istovremeno.
Zamislite otvaranje tvrde ljuske oraha. Da bi iz nje izašao
krhki izdanak budućeg drveta. Nema tu nikakve upotrebe
sile: Desi se sâmo od sebe. U programu ploda ploda oraha je
otvaranje za programiranu klicu.
Ako pomišljamo da životinje steknu organe koji im trebaju
za održânje i reprodukciju, samo zato što to žele, potrebuju,
možemo naći izgovor u tome da na svojim kakvim-takvim
umovima kooperiraju sa Skupom svih mogućnosti.
Ali otvaranje orahove ljuske, da bi klica, zeleni izdanak
biljke, izašla nepolomljena, je u Skupu svih mogućnosti
već sasvim odredjeno.
Kao i otvaranje ženine karlice da bi izašlo dete.
To ženske jedinke životinjskih vrsta sebi nisu želele.
Jer iako tu nema prisile ima jakih bolova.
Možda je i Kosmos rodjen u bolu nečeg; na samo nekog.
Porcije osnovne forme energije, padanjem u prvi niži
kondenzat, postaju skup hemijskih elemenata; na rasponu
elektromagnetnih talasa od ultraviolet do infrarot.
Hemijski elementi su takodje boje i tonovi kakve upoznajemo
na spektru vibracija koje pripadaju svetlu i muzici.
Ali ima ih mnogo više nego što ih naše oči i uši mogu
registrovati. Tako da se ne moramo čuditi u čemu je i gde je
mnogo veća suma energije, nego ova koju instrumenti naših
hemičara i fizičara pokazuju i koju astrofizičari registruju i traže.
Kao što u muzici imamo veze polarizovanih akorada (u tri
grupe po četiri; kao na onoj skici gore (na kvadratima
tri boje), tako su i hemijski elementi polarizovani i nije
smisleno da se vezuje svaki sa svakim.
Kao što to nije ni u muzici, a još manje medju ljudima; koji
su akordi u rodbinskim „odnosima“. Kako sam prethodno
objasnio.
Iz pada u gasove, neki padnu lako u tečna pa u čvrsta stanja.
Neki ne padaju ni u tečna ni u čvrsta.
Na te periode hemijskih elemenata Mendeljejevo sistema ne
padaju u kondenzate samo frekvencije Tamne mase za
osnovne hemijske elemente nego i za njihove izotope.
Tako nastali hemijski elementi se ne slažu u akorde, kao u
muzici, nego negde egzistiraju samostalno, a negde padaju u
mešavine elemenata i izotopa. Sa svim mogućim
saglasnostima ili „konfliktima“ u mešavinama.
Sa njima je interesantno pitanje:
Šta je uzrok tome da se sve u Kosmosu vrti?
Rekli smo: pre nego što Tamna masa postane generalna scena
dešavanja i pamćenja pala je suma primarne energije
u hemijske elemente.
To ne znači samo strukturni pad materijalnih ispoljenja sa
četvrtog agregatnog stanja u tri niža, nego i temperaturni
šok. Ali kolikogod bi taj temperaturni šok mogao trajati ipak
je uzrok opšte vrtnje u Kosmosu gravitacija kao magnetizam
po sferama.
Da se podsetimo: Tamna masa, kao faktor održanja
generalnog stanja i odnosa u Kosmosu je opšta Gravitacija
kao magnetizam po transferzalama; delotvoran na medjugalaktičke odnose.
Magnetizam po sferama je karakterističan unutar galaksija,
Sazveždja, te u odnosima planeta i asteroida.
Prve emisije različito velikih porcija energije iz fluida u
materijalne tvorevine, stvori mešavine hemijskih elemenata,
a teži elementi te mešavine padnu u jezgra mešavine i
tako materijalna mešavina postane dinamo za beskrajnu
vrtnju; sve dok se ne ohlade planete, zvezde, sazveždja i
galaksije.
Medjutim to hladjenje materije u Kosmosu je
sasvim neizvesnog trajanja. Jer svaka vrtnja (trenje) znači
porast temperature. Pa, dakle, i vatru, oganj, eksploziju.
Kad neka emisija fluidne Tamne mase padne u treće
agregatno stanje i ne postane mešavina onda, u zavisnosti
od veličine, traje dugo kao maglina ili postane asteroid.
Hemijske reakcije na Kosmičkim telima, nekad i negde
eksplozivnih razrešenja, su rezultati mešavina i jedinjenja
hemijskih elemenata, kako upravo pomenusmo njihovih
neposrednih kontakata.
Koja suma sirove energije za sve galaksije? Koji odnosi?
link na YouTube video:
https://www.youtube.com/watch?v=NaKHF_GKz0k 
Prijem 
