PONEKAD

Ponekad se bavim nebavljivim i nesvarljivim temama.
Ponekad msm da su bele košulje trash homage.
Ponekad znam da je Almodovar čudo sofisticiranosti
i da su voljeni muškarci samo tužne p*i*z*d*e.
Nekad kao ponekad, nekad kao nikada.
Ponekad su paralele dramaturške,
kao da ih krojim po Beli Hamvašu...
Ponekad se smejem ljudima koji mešaju
lucidnost sa ludošću,
a u isto vreme znam da ponekad nije smešno
smejati se knedlama u grlu
kada Neko Ponekad doživi takozvani
globus histerycus-koji preti da se pretvori
u gromadu i explodira poplavom, salvama suza.
Nekad kao ponekad, nekad kao nikada.
Ponekada sam recitovala Majakovskog,
ali retko Jesenjina i neke još...
Mada umesto Nekog možda bih davno
spektakularno nastupila sa:
,, Ni sam ne znam otkud dođe ovaj bol
jer kao vatra po poljima pustim..."
Možda bi mi više legao jedan uragan ili barem tzatziki salata.
Ponekad znam da pranje kose čisti karakter,
na svetu nema tvrđe glave od moje.
Ponekad uvek i uvek ponekad.

Uz čitanje ovoga, preporučujem 2Cellos, bilo koja stvar. Jer napisano je dok oni trešte iz mog zvučnika.

Ponekad pomislim
da sve ima smisao
da su sudbine ljudi
vezane nevidljivim nitima
da cela panorama
refleksija uzročno
posledničnih veza
da je sdašnjost
prošlost a prošlost
budućnost
Ponekad ali samo
ponekad pomislim
da je sve posledica
haosa i apsurda
kome je neko dao
privremeni red i smisao
Ponekad pomislim da je
sve lako i na dohvat ruke
pa bolno zajecam kad se probudim
ponekad pomislim da su bogovi
hodali medju nama i bili deo nas
da su nas napustili jer nam nisu
potrebni
a ponekad pomislim jer smo beznadežni
Ponekad pomislim da je svet optička
varka i iluzija , kolektivni san koji
zajedno sanjamo , koji nije lep
ali nam je drag jer nas povezuje
i daje nam svima uloge
Ponekad pomislim da ovako više
ne ide...
Da je svest preduslov za dalji opstanak
ne samo individualna već kolektivna
ponekad i samo ponekad pomislim
da će ljudi to shvatiti...
Ponekad vidim kako ravnodušno
hodamo svom kraju
ne želeći da išta menjamo
ako ne zbog nas ili komšija
zbog našeg potomstva
Ali ne nikako ljudi dok
stvari ne dođu u sili
i dok vrag ne odnese šalu
niko neće želeti da se osvesti
nadam se da neće biti kasno...

Vidi našeg Papka, uvek oran za poetski trenutak, e neka-baš mi je milo...I uz ovo slušam 2Cellos.

ponekad pomislim da ne starim,
a samo zato sto u sebi unutrasnjem ne primecujem nikakva poboljsanja.
ponekad pomislim da i nije nuzno biti bolji,
nego da je dovoljno ne biti gori.
ponekad pomislim da sam najpametniji na svetu,
a ponekad pomislim da sam glup,
ali nikad nisam pomislio da sam najgluplji na svetu.
ponekad pomislim da sam lep, ...

Ponekad bih da ostanem bez daha. Ponekad...

ponekad ali samo ponekad
razbila bi nekom zube jer ne zna sta je kultura xm!
*da da ne nasilna komunikacija

Ponekad ovo pevam i to na sav glass , pesmu Brane Petrovića- Predosećanje budućnosti.
Proleće je opet!
Kiša poljubaca!
Ljubeći me ljubiš budućeg mrtvaca.
O reci mi reci
Da li si u stanju
Da zamisliš moju
Glavu ko lobanju?
U pustome polju
Prazno
I duboko
I mrava što živi gde
Je bilo oko...
I poljskoga miša
što potajno
želi
Da istera mrava
Pa da se useli...
I pčelu!
Što sleti
Kada vetar duva
Na cvet što je niko
Iz bivšega uva!...
Budućnosti strašna
Sudbo nevesela
Kad bih bar mogao
Da budem ta pčela...


Kad gori čovek
Ceo svet se
Greje -
Kad izgori
Čovek
Tad
Pepeo sve je.

Ponekad pomislim da imam mahnitu sisterku...Ponekad sam zaljubljena u sunčane naočare ili neke cvetne čarapice- i simpatije su uzvraćene

Ponekad mi fale neki dragi ljudi, sticajem neokolnosti i okolnosti.

Ponekad poželim da je sve bilo drugačije , strogo osuđujem svaki promašaj...
Onda ponekad shvatim da je verovatno tako moralo biti , samo su finese i boje u pitanju koje bi se promenile da sam uradio nešto drugačije...

Ponekad mi ne fali-niko.

"Moj duh sada slobodno šeta videćeš ga na putu za jug"
A moj u tranziciji ponekad pomislim kao "spirits in material workd"

ili:

Ima ljudi čiji je život trag u vodi. Nevidljivi su, nečujni, nestvarni,
bez otisaka u peščanoj pustinji čovečnosti. Ne znamo odakle su među nas
došli, a kad odu, zašto su i kuda otišli. Dok su bogovi zemljom greli,
tako smo ih prepoznavali. Kad nas napustiše, od njihove moći ljudi
naslediše jedino sposobnost da žive, ali ne da budu.

Ivo Andrić

Ponekad mi je žao što neću videti smak sveta.

SovicaPlava ::

Ponekad mi je žao što neću videti smak sveta.

Ako nisi odgledala Melanholiju, da to uradiš - pod ODMAH.

SovicaPlava ::

Ponekad mi je žao što neću videti smak sveta.

Možda i hoćeš prema Njutnu koji je bio i kabalista i alhemičar i dobar poznavalac starog zaveta je izračunao da je to 2060.

Ali tada ću biti senilna i neće mi ništa značiti

SovicaPlava ::

Ali tada ću biti senilna i neće mi ništa značiti

Ipak pozitivno je što misliš da ćeš doživeti

Tako je, ubedi me da sam optimista, ajde joooooooš!

Ponekad razmišljam o tome šta prilozi koje će čovek uzeti uz pljeskaju govore o njemu
crni luk - ljakse
ljuta paprika - potencijalni ljakse
urnebes salata - priličan beg iz šabanizma, ali tu negde
kupus - zec u duši
pavlaka - naginje ka infantilnosti (još mu je u glavi majčino mleko i tako neke prerađevine)
kajmak - puniša, pošto se doplaćuje
zelena salata - hlorofilac

iiiiiiii


paradajz - ultramegagiga kul tip.

Pogodite koji dodatak ja najbolje obožavam.

A šta sa nama koji nismo konzumenti mesine?

storyteller ::

Ponekad razmišljam o tome šta prilozi koje će čovek uzeti uz pljeskaju govore o njemu
crni luk - ljakse
ljuta paprika - potencijalni ljakse
urnebes salata - priličan beg iz šabanizma, ali tu negde
kupus - zec u duši
pavlaka - naginje ka infantilnosti (još mu je u glavi majčino mleko i tako neke prerađevine)
kajmak - puniša, pošto se doplaćuje
zelena salata - hlorofilac

iiiiiiii


paradajz - ultramegagiga kul tip.

Pogodite koji dodatak ja najbolje obožavam.

Ova 2 su mi osnovna ako nisam u društvi dakle pedigrirani ljakse

Vas tretirati kao retka umetnička dostignuća.

Krasno...Za mene lepinju sa pečurkama, zelenom salatom i sirooom. Aeee, mali!

U pripremi, draga gospo. I neću zaboraviti, ja se nadam jednom - uživo.

Ponekad sam blizu da odustanem od kućice na drvetu.

To je percepcija ovoga sada i ovde...
Negde drugde bi moglo biti drgačije...
Naravno uvek bi nešto falilo...
ali ono da ne brojiš pare u kilama mesa , litrima mleka ili kutijama cigara....

Hmm ne znam ne odbijam tu mogućnost...
što se mene lično tiče ne čekam Godoa više!

da li je to "ono nešto" dobro ili loše?

Zaintrigirali ste me..

I mene...samo jbga nisam skapirao potpuno...

Lela ::

Ono nesto ne trazis, a nalazis.

Joj sorry svi smo mi po malo Bosanci bar ja
Možeš malo direktnije ljubim te!

Ko pita, ne skita!!!

Pa hoćeš li mi ojasniti ondaK?

Da , takođe , ponekad

ponekad nocu ja tebe hocu

I tata bi sine ali da ne bude muško

Free , free falling...ponekad.

Ponekadmi se dopada ovaj smajli

Ponekad zažalim što sam se rodio...
Ponekad misli da je život savršeno lep...

Ponekad se ne pitam zašto ljudi vire-a ne uloguju se.

ponekad se pitam zasto neko ne nadgleda "gallery", ali nema odgovora ni ponekad ni nikad a kamoli uvek.

dakle, kad ovaj sajt necete da obogatite "klubovima" sto ja odobravam. Aktivirajte redaktora galerije.

A opet - kako vam volja.

Otkud znaš da ,,neko ne nadgleda" gallery?