Homoseksualitet kao Božja stvar

 
Osnovni uslov br. 9 za prijem u Konfederaciju:
da država ne progoni homoseksualce.
Recimo da svaka seksualno zrela osoba ima prava da se seksualno zadovoljava sa bilo kojom seksualno zrelom osobom na dobrovoljnoj bazi.
Muzika je u Univerzumu ono slušljivo kojim se da shvatiti i vidljivo i nevidljivo.
Ceo opseg slušljivog odgovara opsegu vidljivog i nevidljivog: Kako je u muzici tako je na elektro-magnetnim talasima u spektru svetlosti.
Ono što znamo u muzici trebamo primeniti na raspon svetlosti.
i imamo 1188 primeraka utelovljene inteligencije.


Pod terminom „inteligencija“ smatram radno-proizvodnu snagu mozga.
Svako živo biċe je jedan slog vibracija (boja):
1. Temeljna boja u slogu (prima) pokazuje nivo inteligencije
    (što višlja frekvencija to veća inteligencija-radnoproizvodna
    sposobnost mozga).
2. Druga boja – (terca) pokazuje pol osobe: velika = muško,
     mala = žensko). 
3. Treća boja – (quinta) pokazuje libido
    (čist, uvećan ili umanjen).
4. Čevrta boja – (septima) pokazuje naklonost ka spoznaji  
    stanja stvari (veliku, malu ili umanjenu).
 
Ako u nekom živom biċu druga vibracija nije odgovarajuċe telesnom sklopu odredjena, ili je „ni tamo ni ovamo“, odnosno „i tamo i ovamo“, onda imamo slučajeve, da je u nekom muškom telu druga vibracija ženska (mala terca), a da je u  nekom ženskom telu druga vibracija muška.
S obzirom na to da ni svaki hipotalamus (oblast mozga odgovorna za medjunožni trakt) ne funkcioniše jednako, imamo muškarce i žene sa osetljivijim čmarom, nego što je kod neke žene klitoris osetljiv.
Znači da neko, ko je po svom energetsko fiziološkom sklopu nedefinisan nije kriv što je homoseksualac. 
Pravi ne udaraju na sva zvona da su homoseksualci.
Društvene probleme prave „homoseksualci iz mode“, odnosno karijeristi, koji danas hoċe da se prikažu obrazovanijim, kulturnijim, inteligentnijim, kosmopolitičnijim, pacifističnijim, ... nego ljudi od prirode sredjeni kako po prirodi treba biti. 
Odnosno po Bogu, kojeg potvrdjuju, inteligencija (dokazana polarizacijama na plus-minus i muško-žensko, slobodnom voljom svih živih biċa i Skupom svih moguċnosti koje imaju smisla, uz koje idu i tri nemoguċnosti; da bi Apsolutno imalo smisla. Jer kad bi
1. ni iz čega moglo nastati nešto, kad bi se
2. plus i plus (magneti) privlačili i kad bi 
3. Stanje stvari krenulo unazad, (kako idioti fantaziraju o putovanju kroz vreme (koje ne postoji)), onda bi Apsolutno bilo besmisleno. Zato:
 
Osnovni uslov br. 10 za prijem u Konfederaciju:
da država ne dozvoljava propagiranje homoseksualizma.
U homoseksualnoj vezi postoje svi izlivi pažnje i nežnosti, ali i neizbežno opterećenje članova veze, da vezu održe i podrže kao prirodan oblik seksualnog pârenja. 
Istina je ovo: ako jedan muškarac voli drugog muškarca to može biti i nešto kao bratska ljubav, ali ako jedan muškarac koristi drugog muškarca, da bi postigao orgazam u telesnom odnosu sa njim, onda su obojica pomešali funkcije telesnih organa muškaraca.
Isto tako je i sa lezbijkama: ako jedna drugoj uguravaju u vagine kojekakve gume i krastavce, onda nisu zdrave umno, jer umesto originalnih organa koriste beskrvne predmete; za zadovoljstvo koje je potpuno tek kad se upare živa tkiva, a ne kad se upare motke i meso. Dakle: „nek` izvoli ko šta voli“, ali da ne promoviše nešto nezdravo u „bolje“, kad nije ni normalno.
Medjutim: ljudi su prvenstveno društvena bića i smeli bismo reći sigurno da je homoseksualnost mentalno-fiziološka devijacija kad bi svi ljudi bili nesebični, miroljubivi i dobronamerni ali – ljudi nisu nikad bili takvi.
Danas, u ovoj socijal-filozofski totalno degradiranoj civilizaciji, dve istopolne osobe se ne upare uvek zbog istopolnih seksualnih odnosa, nego zato što ne mogu da žive sâme, a neće da žive sa „govedom“, „stokom“, ... siledžijom, smrdljivom, glupom, nekultivisanom osobom suprotnog pola; jer se bolje razumu sa osobom svog pola.
Dakle miroljubive ljude u istopolne zajednice otera ne uvek moguće postojeća mentalno-fiziološka devijantnost  njih samih, nego i kulturno-sociološka devijantnost onih koji se računaju u polno zdrave ljude, a u stvari su ljudski mulj; i gora su varijanta za životnu (prvenstveno društvenu) vezu, koja bi s njima bila heteroseksualna, nego što je varijanta za životnu vezu, neko s kim bi veza bila homoseksualna. Kogod je spreman da na homoseksualce krene s motkama i “bokserima” – nije miroljubiva osoba i nije dobar ni za hetero-seksualnu vezu: Danas bi da bije homoseksualce, a kad mu se „navrne“ bije i osobu svoje heteroseksualne veze. Njegova heteroseksualna veza nije zdrava zbog njega takvog, koji je spreman da nasiljem rešava stvari i po pitanjima slobode društvenog življenja, a i po pitanjima stvari u svojoj, po njegovom mišljenju „zdravoj“, društvenoj vezi. Usput – umno je nesposoban da shvati i nikad neće priznati da je i on, sa mnogima sličnim njemu, nekog „oterao“ u homoseksualnu vezu.
Ovo što sam prethodno o homoseksualizmu rekao treba da važi u okviru društveno-političke zajednice koja se zove država. Ali pošto ljudi, civilizacijski, dakle internacionalno gledano, nisu nesebični, miroljubivi i dobronamerni, to na homoseksualizam, unutar jedne države, moramo gledati sa pozicija društvene zajednice koja se zove ljudska civilizacija. To znači: u okviru države se mora gledati na prava i slobode svih njenih državljana, ali i na obaveze svih njenih državljana prema svojoj državi; od koje očekuju zaštitu svojih ličnih prava i sloboda. Sve to naročito sa pozicija države, koja je već bivala porobljavana, pljačkana, paljena i bombardovana i koja to može opet očekivati; koja s tim mora računati i koja za to mora biti odbrambeno spremna. Jer, homoseksualci glume pacifiste, a kao mirotvorci nisu sposobni ni unutar homoseksualnih veza, ni unutar najmanje društveno-političke zajednice svoje države, a pogotovo ne internacionalno gledano, nešto politički promeniti te ikako delovati, jer negde ih i na smrt osudjuju, a kao političke faktore ne uzimaju za ozbiljno; ni onoliko koliko su to u državama koje su prema homo-seksualcima blagonaklone. I tu dodjemo do dve stvari.
Prva stvar je ta, da homoseksualci moraju u okviru države biti u obavezi i vojno i radno (u slučajevima vanrednih stanja:  poplave, zemljotresi, veliki požari, …), sve dotle dok im državu mogu napasti oni koji će i njih, homoseksualce, silovati, kao i sve devojke i žene, jer – „rupa je rupa!“; i za seksualno rasterećenje vojnika agresora, a i za ljudsko obezvredjivanje stanovništva napadnute ljudske zajednice.
Druga stvar je ta, da bi homoseksualizam morao biti zaštićen od svih u svetu, koji ga odobravaju i zagovaraju, a ne samo od države u kojoj oni (homoseksualci) žive.
Pošto homoseksualci internacionalno i nadnacionalno glume pacifiste iz sebičnih interesa, pa za svoju zaštitu u okviru jedne države traže internacionalnu pomoć njima (homoseksualcima), u zaštiti prava i slobôda njih (homoseksualaca), u okviru države u kojoj žive, to bi homoseksualci trebali tražiti i internacionalne garancije, da država u kojoj žive neće biti nikad vojno napadnuta.
A ne da u slučaju napada na našu državu moramo da je branimo mi, koje Homoseksualci tretiraju kao primitivce;
A znam more pacifista koji ne znaju ni travu pokositi, a kamoli mitraljez aktivirati.
 
Osnovni uslov br. 11 za prijem u Konfederaciju:
da država ne dozvoljava muškim homoseksualnim parovima usvajanja dece.
Mi ne smemo isključiti verovatnoċu da jedan homoseksualni par muškaraca razmišlja o „buduċnosti“, pa usvajanjem tudje dece gaji sebi sveže čmarove, Rosetten. Arschlöcher. Sasvim je moguċe i to da ċe homoseksualan par muškaraca usvojenu decu ubedjivati, da je to u životu normalno, da im  „tata“ ili „mama“u anus uvlače svoje „piše“. Ili da toj deci daju svoje,  „tatine“ i „mamine“ „piše“ kao cucle. Nije nemoguċe. Nije nezamislivo. Nije isključeno. Dešava se.
Neka bude priznato da ove moje pretpostavke o seksualnom zloupotrebljavanju dece u homoseksualnom paru muškaraca mogu biti nekako oborene, kao razlog za zabranu takvim parovima da usvajaju decu heteroseksualnih roditelja, ali ako takav par, u osnovi neprirodan, ne uspostavlja prirodnu porodicu, nema nikakvog razloga da mu se dozvoli negativan uticaj u ljudskom društvu, neprirodnim nadogradjivanjem  heteroseksualne porodice; usvajanjem dece iz prirodom postavljenih polarizacija živih biċa.
Neka zagovornici homoseksualizma i celibata medjusobno žive homoseksualno, ali da ne zaborave da nisu rodjeni iz homoseksualnih odnosa, nego iz heteroseksualnih. Pa im onda postaviti osnovno pitanje.
„Da li vi homoseksualci i sex-apstinenti želite tudju decu u cilju prevodjenja vrste na homoseksualizam ili u cilju (opet) sebičnog zadovoljavanja, milijardi godina egzistirajuċeg instikta polarizovanih odnosa medju ljudima u vama; kao i u svim živim stvorenjima?“
Homoseksualizam i celibat bi odavno od planete Zemlje stvorili planetu biljaka.
 
 
  
:copyright:: www.iging-studio.ch
August 24, 2022
CH, 4500 Solothurn
Postbox 608