Elitom nekog ljudskog društva se smatra obrazovnija ili uticajnija grupa ljudi.
a)
Obrazovna elita nije inteligentnija grupa ljudi, jer je inteligencija radno-operativna sposobnost mozga, a obrazovanje se stiče tamo gde ima kakvog-takvog školskog sistema, kakvih-takvih učitelja, koliko-toliko novaca za održavanje kakvog-takvog školskog sistema, koliko-toliko novaca za plate kakvim-takvim učiteljima i privatnih novaca za priušt sebi obrazovanja koje je iznad osnovnog, srednjeg i univerzitetskog.
Kažem i „iznad univerzitetskog“, jer se obrazovni „krem“ ljudskog duštva posle univerzitetskog dogradjuje talenatima, željama, psihološkim segmenatima jedinki (komunikativnost prvenstveno), lepoti (koja „otvara sva vrata“), … Dakle, obrazovnoj eliti pripadaju ljudi koji su znanstveno jači od neškolovanih (tj. materijalno siromašnih).
Slabost ekonomsko-znanstvene elite je u tome što je bezuticajna, slabost političko-aktivne elite je u tome što je diletantska.
b)
Uticajna elita je grupa ljudi u umetnosti, u sportu, u politici, u bankarstvu (kriminalno) i u kriminalu suštinski.
Slabost društveno-uticajne elite je u tome što je glavnim delom nekulturna.
c)
Filozofska elita negde postoji a negde ne postoji. To je elita koja sama sebi pripisuje elitizam.
U nju treba ubrajati sve koji se etiketiraju filozofima i bilo čim što ne potpada pod znanstveni ili uticajni elitizam: dakle veroučitelji, književnici i pesnici.
Pošto svi ovi nisu ni sebi samima jasni – kako da budu jasni prostim ljudima ili elitama prve dve vrste?
Znanstvenoj eliti pripadaju specijalisti raznih oblasti znanja. Eliti uticajnih pripadaju takodje i kojekakvi specijaliti, reltivne neznalice i imbecili.
Obrazovanoj i uticajnoj eliti ljudskog društva elitizam pripisuje celo društvo.
Ko kome taj elitizam prišiva je stvar opšte zatucanosti društva, koja (opšta zatucanost društva je l` te) nema nikakve veze ni sa jednim nivoom školskog obrazovanaja, kao ni sa jednim talentom, željom, psihološkim segmentom, lepotom, … ljudske jedinke.
Filozofska elita, kako rekosmo pripisuje sama sebi elitizaa. „Pucaj“ na visoko, a nije dorasla elitizmu kojeg sama sebi pripisuje. To je vidljivo stanjem ove civilizacije: Prve dve elite grupe ne možemo smatrati odgovornim za instalaciju nemorala u politiku, organizaciju i zaštitu države, jer se od njih ne očekuje da instaliraju moral.
Neka bude da je civilizacija bila tehnološki nerazvijena, ali danas je u suštini jednako varvarska kao i pre deset hiljada godina.
Prethodnih par hiljada godina, pa do svih "filozofija" prošlog veka, su ispretresane sve moguće filozofske špekulacije i kad se pokazalo da nijedna nema smisla - elita špekulanata je zanemela jer nema više čime da »farba« istinu; koja je jednostavna, ali od grandioznih špekulacija ju nijedan filozof nije video u jednostavnosti njenoj.
(Pogotovo) evropski špekulanti devetnaestog i dvadesetog veka pripisuju sebi pozicije i prednosti apsolutne elite ali su ustvari dekadencija civilizacijskog formata.
Od nemačkih idealista do Derride.
Filzofska elita sebi pripisuje elitizam, računajući da oni iz prve dve elitne grupe i sirotinja nisu „dorasli“ da joj bilo šta odriču, ali njena nesumnjiva beskorisnost se ogleda u tome da nije sposobna da na društvo deluje moralno poboljšavajuće; barem bi to bilo moguće na onima koji pripadaju eliti obrazovanihu kad bi filozofska elita znala ikome, pa čak i sebi samoj da objasni ko smo, šta smo, odakle smo, kako smo i zašto smo.
Da to filozofska elita zna bila bi dovoljno moralna da bude aktivna kao obrazovatelj obrazovatelja diplomiranih specijalista bilo kojih profila. Tj. kao obrazovni kadar za tzv. postdiplomske studije eliti tzv. obrazovanih.
U Srbiji imamo dakle
1) elitu obrazovanih, koju, s obzirom da nemamo filozofiju koja bi ju moralno dovršila, smemo smatrati znanstveno nefinaliziranom. To važi još više za
2) elitu uticajnih u Srbiji.
O slabosti
3a) srpske filozofske elite se može reći da ima samo učitelje Istorije filozofije i analitičare filozofskih dela filozofa drugih naroda: grčkog, nemačkog, engleskog francuskog, italijanskog … jer do ovih dana nikad nije imala filozofe i filozofiju.
3b) Veroučitelji Srbije nemaju hrabrosti da pravoslavno sveštenstvo upoznaju sa istorijskim Isusom Hristom, pa da postepeno reinterpretiraju ono što se pripisuje isusu Hristu kao propovedniku.
Slabost
3c) srpske književnosti je u tome što se do skora bavila istorijskim temama, a sada se svela na memoare prostitutki, kriminalaca, pevača i bivših političara propalih političkih uprava Srbije.
Svetla strana
3d) srpske poetike su srpski pop i rock `n`roll muzičari.
Solothurn, 02.09.2021.
www.iging-studio.chwww.flyingjoymaker.com
Prijem 
