flyingjoymaker
zaslužni član
Reputation : 1
Datum upisa : 16.09.2011
Godina : 74
 | | Naslov: Problematična moć rasudjivanja – E. Kant 2. Deo Ned Okt 04, 2020 2:07 am | |
| Problematična moć rasudjivanja – Emanuel Kant 2. Deo(o nepostojanju vremena i prostora) „a priori“ se prevodi kao „čisto umom, kroz logičko razmišljanje zaključeno“Evnuh je svojim umom zaključio da vreme, prostor i Bog postoje a priori.To što on onda nije smeo o Bogu reći ništa što Njegovo postojanje negira je razumljivo: Inkvizicija je bila izašla iz podruma sa spravama za mučenje, ali je u gradjanskom životu delovala ukidanjima imenovanja, zvanja i javnog delovanja svake ljudske jedinke koja bi stavila u sumnju postojanje Boga.Tako su u filozofiji najfundamentalniji zaključci pre ili bez iskustva stečeni, dati, postavljeni, korišćeni, …– egzistirali u iskušljivoj stvarnosti kao osnove celog iskušavanja, tj. svih iskustava. !? Kod E. Kanta su to bili zaključci o postojanju vremena i prostora.Naravno da je to jedna čista, nesumnjiva, nesposobnost uma, (o kojoj E. Kant umovao celog svog života) – zaključiti da vreme postoji samo zato što nam je potrebno.Problem u donošenju zaključka nastane onda kad um ne prizna sebi da „a priori“ ne znači „pre iskustva“, nego znači „bez mogućnosti da bude iskušeno“, odnosno: da bi nešto postalo tretirano kao neiskušljivo mora prvo biti iskušeno kao neiskušljivo.Kad um sebi to prizna onda mora pokušati indirektno, ali preko stvari koje su iskušene, tvrditi postojanje i atribute onoga što/koje (ne) postoji.Dakle slaba moć rasudjivanja starog Evnuha je dokazana na najsuptilnijoj stvari ljudskog bitisanja: tvrdnjom o postojanju vremena i prostora.Vreme i Bog postoje kao zaista iskušljive stvari, a prostor postoji pod uslovom.Osnovno pitanje je tu: ko šta vidi, primećuje, pamti, uporedjuje, indukuje, dedukuje i zaključuje? Odnosno ko ima „oči“ da „vidi“ Stanje stvari?Znači, niz ograničenog broja Stanja stvari (u materijalnom svetu, brojanih ili nebrojanih prema treptajima oka), koja su sva (Stanja stvari) iskušljava (kako/kad, kome ili nikome), nazovemo vreme, pa umesto da u fizici za merenje brzine koristimo neku kraticu „bSspbtput“ („broj stanja Stvari prema brojevima treptaja približno ujednačenog trajanja“) konstruišemo časovnik, uredimo ga i podelimo ga kako smo ga već uredili i podelili, te u formulu za merenje brzine ubacimo „t“ kao oznaku za vreme i „s“ (sekundu) kao mernu jedinicu.Znači, nešto što postoji kao iskušljivo (Stanja stvari u materijalnom svetu) smo iz praktičnih razloga nazvali vremenom – što je opravdano i korisno, ali je čista nesposobnost uma i jasna slabost sposobnosti rasudjivanja sve to/ono što je iskušljivo u naše živote postaviti kao jedno (pod imenom „vreme“) i proglasiti ga neiskušljivim; filozofski rečeno „a priori“. Tako sva Stanja stvari, prema E. Kantu, ne egzistiraju ni kao njegove stvari po sebi, a kamoli kao stvari za nas; što je čista nesposobnost uma da deluje kao razum. (Kod E. Kanta je to isto: um=razum, odnosno razum=um; što je još jedna nesposobnost uma i problematičnost moći rasudjivanja) jer to nije isto. Prostor zaista nije direktno iskušljiv, jer je prostor medjuodnos onih stvari koje se iskušljive: Jedna tačka ne pravi prostor. Niz tačaka takodje ne prave prostor, nego postanu kriva ili prava linija.Dve tačke prave odstojanje. Tri tačke prave tri odstojanja. … Koji broj tačaka na jednoj ravni pravi koji broj odstojanja jeste za brojanje, ali tek četiri predmeta koja ne stoje u nizu ni na jednoj ravni prave prostor. Prostor čine mnogi predmeti na mnogim odstojanjima.Tako E. Kant pomoću skupa stvari koje postoje kao stvari po sebi (Dinge an sich) iskonstruiše nešto kao stvar „a priori“ – prostor.Prostor je moguć kao ideja, dakle a priori uzet, ali u realan svet kao realnost gurnut može biti samo mozgom koji je stvar po sebi, a nesposoban da rasudjuje. Iz uma koji je iskušljiv samo sâmom sebi (kao „Ja“ kod Fihtea) svi filozofi nemačkog idealizma su iz umova problematičnih sposobnosti rasudjivanja zaključivali sigurno postojanje neiskušljivog Boga. Pa su ga posle svi oni tretirali kao Apsolutno „Ja“. Cirkus-filozofija XIX veka.Kao što i vreme zaista postoji kao večiti niz Stanja stvari, tako i Bog postoji kao skup svih mogućnosti. U koje spadaju i slabi umovi evropskih filozofa od Talesa do zadnjih dana XX veka, odnosno do početka mojih razmišljanja. Pogotovo kad nešto tvrde o Bogu. Dakle, cela filozofija mora biti stvar iskustva i sposobnosti uma. Jedino filozofsko delo XIX veka koje svim filozofima može valjati je „Kapital“, odeljkom o proizvodnji rôba; što je primenjljivo na objašnjenje rada mozga, jer je um radno operativna sposobnost mozga. Dragoljub M. V. P.Solothurn, 04.10.2020.https://bgdcafe.serbianforum.info/f18-filozofijawww.iging-studio.ch | |
|
