Osnove za ulazak u doba ljudskosti (age of humanity)

zaslužni član Reputation : 1 Datum upisa : 16.09.2011 Godina : 73

Osnove za ulazak u doba ljudskosti (age of humanity)

Rekli smo da su dosadašnja epohalna uredjenja ljudskih društava
1. varvarizam,
2. robovlasništvo,
3. feudalizam,
4. kapitalizam i (sledeće)
5. doba ljudskosti.

Za komunizam i nacional-socijalizam smo rekli da su pogrešne ideologije na pogrešnim shvatanjima sveta (filozofijama)
Da bismo ušli u doba ljudskosti trebamo uraditi ovo:

1. obrazovati obrazovatelje za nauk ljudskosti na osnovama „Metafizike 21. veka“:
[url=http://www.flyingjoymaker.com/filozofija-sr.-Dozivljaj savrsenog jedinstva.pdf]http://www.flyingjoymaker.com/filozofija-sr.-Dozivljaj%20savrsenog%20jedinstva.pdf[/url]
2. vratiti smrtnu kaznu u Kaznene zakonike svih država.

Razdvajanjem dobronamernih od nedobronamernih ljudi možemo povećati broj dobronamernih toliko da dobronamernost postane kombinacija u genetskom kodu vrste.
Kao što je samo čoveku upisano da ide uspravno, da govori, da ima tako moćan mozak, kraće prste na nogama nego što su kod majmuna, ... jer u prirodi svako dobije što mu treba, tako bi bilo i sa dobronamernošću; ako bi postala osobina kod značajnog broja pripadnika vrste.
Da bismo postali vrsta sa dobronamernošću u genetskom kodu moramo raditi na tome da zlonamernike svedemo na beznačajan broj. To znači da moramo odrediti Zakone koji dozvoljavaju imobilsanje i uništavanje zlonamernika.
Takve zakone postaviti nije teško, jer su i najokoreliji zlonamernici dovoljno inteligentni da priznaju sebi da danas nije nužno biti zlonameran; i da je zlonameran samo onaj čovek koji želi nešto nezdravom Egu, a ne nešto što je egzistencijalno važno za čoveka.
Te kad ga se osudi na smrt on može lagati da je nevin, ali u sebi zna da je zločinac.
I pre nego što se zlobnim delom kao zločinac potvrdi takodje nema ništa protiv Zakona koji predvidja smrtnu kaznu za vrlo zlobna dela.
Ali kad jako zlobno delo učini onda se može samo kajati što će zbog svog nedela biti izbačen iz ovog lepog sveta i – ništa više.

Ne treba se uzbudjivati kad sitan lopov mora da ukrade nešto malo hrane, jer je gladan ali zašto mora neko silovati dete i, da bi tragove svog zlodela sklonio, dete ubiti?
Ni samo silovanje nije za tolerisanje, a kamoli ubistvo prethodno silovanog deteta; žene, ...
Dakle stvarno postoje nedela koja moraju biti tako okvalifikovana da činioce nedela moramo osuditi na smrt i krajnje je vreme da sve države vrate smrtnu kaznu u svoje Kaznene zakone.

Neki filozof reče da u rečenom egzistira i nerečeno. U učinjenom postoji takodje nerečeno. Ako neko smatra narode koji dozvoljavaju krvnu osvetu primitivnima, neka pomisli da je narod koji dozvoljava krvnu osvetu nesvesno na pravom putu netolerisanja zâla izvan smisla za toleranciju.
Tamo gde je zaista kritično u materijalnim dobrima, nema ko od koga šta da krade: Svi su gladni, žedni, goli i bosi. Probleme prave ovi koji bi hteli mnogo, a ne oni koji nemaju ništa.

Dalje: Čovek ima pravo da veruje u šta hoće i da svoje versko uverenje izražava i javno; ali jedno od verovanja koje je rasprostranjeno, a čije opasnosti nisu svesni ni oni koji ga ispoljavaju-propagiraju, kao ni oni koji ga smatraju bezazlenim je vera u reinkarnaciju, ponovno utelovljenje duše.

Duša kao entitet nezavistan od tela, u tom smislu da može egzistirati pre, posle ili van njega – ne postoji. Ali to neka stoji kao moja zabluda.
Ako reinkarnacija funkcioniše onako opšte kako to neki veruju, i tako da se po zakonima nje «zasluge» iz prethodnog života prenose u novi, onda ispada da ubicu i silovatelja nekog deteta moramo danas nagraditi zato što je ubio i silovao osobu koja je u prethodnom životu (kao) ubila neko dete; ili bila zlotvor na neki drugi način; ili je sad ovde silovana da bi nešto važno za razvoj duše u ovom utelovljenju naučila. Molim lepo, pa gde smo sa takvim verovanjima kao zakonodavci?
„Zlo“ je po svojoj prirodi tako propadljivo da mu je propast neizbežna čak i onda kad nikakvog “Dobra”, kao njegovog protivnika, nema.

Pošto “Zlo” konačno sâmo sebe izjeda i uništava, onda ga “Dobro” sme uvek uništavati, kao ono što nema nikakvu budućnost i što ne sme biti tolerisano nikada, a pogotovo ne onda kad napada na “Dobro”.
Dakle, pošto ne možemo biti sigurni da je neko dete došlo grešno na ovaj svet samo da bi bilo silovano i ubijeno, a svesni smo toga da su silovanja i ubistva ispoljenja zla, onda učinitelju takvog zla smemo odrediti smrtnu kaznu.
Bez obzira na to šta neki zagovorniku reinkarnacije o tome misli.

Dragoljub M. V. P.
Solothurn, 28.08.2020.
www.iging-studio.ch