Neka druga prica

Bilo je to davno.Kada sam jos bila divlja i puna zivota.Tetka je preminula te godine,namucena,izmucena,pojedena rakom.
Majka i ja smo isle, posle tetkine sahrane, na more.Majka nije bila u stanju posle gubitka sestre ni da radi, niti da misli.Mislim da je mene povela samo reda radi,da ne bude potpuno sama.Verujem da sam joj i ja bila previse.Odjednom je voz posle Vinkovaca poceo da se vuce.Kondukter je prosao i nonsalantno rekao da je neko pocinio samoubistvo.Voz se i dalje vukao.Paralelni kolosek.Te godine sam prvi puta procitala Anu Karenjinu.U kupeu je bilo vruce, avgustovski vrelo.Majka je heklala van svih sezona, nepomerena vrucinom.Na paralelnom koloseku je stajao voz i mi smo milili pored njega.Prosla me je jeza od pomisli na Anu.Pogledala sam u suprotnom pravcu i videvsi da drugom vozu dolazi kraj , ustanem i otvorom prozor.Prvo sam videla oznojenog policajca kako povraca, zatim nesto sto je licilo na coveka.Nekada.Rebra su blistala,glava je bila dalje od tela, plava ruka, utroba..
Kada je preminula moja tetka, poljubila sam je mrtvu.Izgledala je kao vostana figura.Freska.Daleka.Hladna
Sokirana, zatvorila sam prozor i sela, uzdahnula: ‘Gospode...”Osecala sam kako mi stopala i ruke trnu.
Pogledala sam majku koja je i dalje nesvesna svega brojala ocice: Opet sam nesto propustila..rece, pomerajuci ocice noktom.”dva,cetri, sest..” Izasla sam u hodnik ispred kupea.
Oko vrata su me stezali nevidljivi celicni prsti i nisam mogla plakati.Mnogo, mnogo godina kasnije a ne bas tako davno, kada mi je bilo slomljeno srce,jedne veceri sam zatvorila prozor u spavacoj sobi.Ritual.Volim svezu i hladnu spavacu sobu.Ali meni je slomljeno srce.Lici vise na unisten pejzaz, posle orkana.Sve je tu i nista nije tu.Kada je slomljeno srce podsvesno se voli svez vazduh.Svez vazduh potvrdjuje da sam ziva.Da, zatvorila sam prozor i sela na postelju, uzdahnuvsi:”Gospode..” osetila sam kako mi stopala i ruke trnu.Bol..Starija kcerka je usla u sobu: “Mama da li si videla crvenu bluzu?” Mladja kcerka iz svoje sobe viknula: “To je moja bluza! Ne mozes je danas nositi!!”Uzdahnula sam i izasla iz sobe osecajuci nevidljive, celicne prste.Niko nije obratio paznju ili primetio ista od mog rasparcanog osmeha i rasutog pogleda..



.

To te Pera duh davio ili Sava Savanovic

???

[youtube][/youtube]

Ma to je mandarin "kopao" po dnevniku njegove Alme i pustio ovde u javnost.
A sto se Alma cudi da niko nije primetio njene muke?
Deca ianako ne bi mogla shvatiti da li mama tuguje zbog tate na putu po Turkmenistanu ili zbog cike iz komsiluka.


Inace - samoubistva?
Kraj dodje ionako. ali to covek mora uraditi da niko ne zna; tj da telo ne bude nadjeno.
Da bi onima koji ostaju da tuguju sto je nestao, ostala iluzija da ce se vratiti.
kad neko izvrsi samoubistvo da svi znaju - onda zeli da kazni nekog. A one koji ga navedu na samoubistvo i ne pogodi to. tako da ja samoubistvo posmatram kao krajnje sebican cin.

Kad bih ja hteo da se ubijem, prvo bih trazio od svoje dece dozvolu da se ubijem.
I mislim da diplomata od ranga i marke moze od svakog svog bliznjeg tu dozvolu izdejstvovati.
Ali onda ne sme pizditi ako mu njegovi bliznji to dozvole, interpretirajuci to kao da ni njima nije vazan.

Aleluja.

Ne znam..pokusala sam neku drugu paralelu povuci- o razlicitim nacinima umiranja..o samoubistvu? ..to je tako velika tema da verujem kako ne postoji u meni kapacitet da pisem o tome...

@lela, mora da ti je ova pesmica vrlo duboka i tragicna to shvatih iz ovih par reci koje ja razumem...

Zao mi je sto nemam srpski prevod. Trazila sam, ali nema. Elegia interrumpida (kao da) govori o ljudima koje sam poznavala i volela. U tom smislu, istinita je, zacudjujuce precizna i jasna. Da li je tragicna? Hm.
Da li nas tragedija neminovno promeni, i kako? Bacila si me u razmisljanje...

*****

Moj virtualni drug i poznanik po peru Dzo, pise roman i u njemu opisuje jednu vrstu vetra zvanog Cilabra- koji dolazi svakome drugacijim glasom.Neki ljudi govore kako cuju demone i izgubljene duse, drugi pricaju o zavijanju vukova i glasovima zena.Slusao je zene koje su se klele kako ih vetar zove kao da je njihovo dete.

Pita me Dzo:Je li kako zvuci vetar u Holandiji?Kod vas na Severnom moru, mora da ima poseban zvuk, poseban govor?

Da , pomislila sam prvo na ovo nisko nebo.Postoje mesta na zemlji gde se covek stvarno oseca covekom. Mesta gde smo mali,nezasticeni i prepusteni milosti prirode i zelji za opstanak.Mesta gde Bog poseduje svoju nadprirodnu dimenziju i postane strasni, upozoravajuci Bog koji progovori glasom vetra.Trenutci kada se lampe na ulici prelamaju kao sibice, pobesnjela voda udara od zidove dokova i kanala samo da nas podseti da su jednostavni i nistavan izum.Da sve sto je ljudska ruka napravila cak i ona gde su i andjeli i demoni pomagali je cin tastine, oholosti, koje na kraju uvek bivaju kaznjavane.

To upozorenje dolazi ovde dva puta godisnje.Zna da traje danima.Zaglusujuci vetar koji zahteva da slusas svoj unutrasnji glas.Koji insistira na dugim unutrasnjim dijalozima sa svojim strahovima, slabostima, prosloscu, ljubavima.

Vetar od kojeg nista ne cujes.Vetar koji je u stanju da te potera niz ulicu.Vetar koji podseca na Kosavu.Ali Kosava zna da prodje kroz kosti.Ne, ovaj vetar zna da gura, zaglusi, samara, grdi, svadja se, lomi, baca camce i bicikle.Umije te solju.Ovaj vetar ne boli.Niti ima strasne glasove u sebi.On samo podseca kako smo mali i beznacajni.Volim ovaj vetar i njegov miris i zestinu.I nista mi ne pormsi kosu tako lepo i natera da se vratim u misli, u sebe, u lomljivu kucicu ljudskosti kao ovaj vetar sa mirisom Arktika.

I uvek, uvek me spusti sa zemlje na oblak.





....

...

"Vetar diše gde hoće i fijuk njega čuješ , odakle je ne znaš , niti gde mu je kraj".

Konzulova smrt



Sedmog decembra cetrdeset i tri godine pre nase ere, uhvacen je i pogubljen Ciceron.

Njegovi robovi su trcali sa nosiljkom prema luci.Cekao je brod za Makedoniju.

Gde ja bezim? Zasto ja bezim?- upitao se i secao najvaznijih dogadjaja iz svog zivota.Ljudi koje nije voleo a koji su mu bili najbolji prijatelji neprijatelji.Mislio je na kcerku Tuliju.Ljubav je ostala prema njoj potpuno ista, nepromenjena,bas kao i Tulija, skromna i inteligentna ljubav.

Gde ja bezim? Gde mogu opet ziveti.Covek moze deset zivota puta deset ziveti ? Ali kako da ih zivim je postalo za mene bitnije.

Buka koja je pocela da ga prati se priblizavala.Prepoznao je cak i glasove nekih centuriona.Helijanus? Ta pijandura? Nasmijao se.Pre nekoliko godina pred stepenicama senata nije mogao da gleda kako ubijaju Cezara ali je cuo.Cuo je smrt.Pad na stepenicama i rulja ispred koja ga je drzala svojom moci.

Robovi su spustili nosiljku i potrcali ka rulji.Ljudi su pokusavali da sakriju telima nosiljku iz vida vojnicima i tribunu Popilijusu.Zavladao je haos."Ne! on je otisao na drugi stranu!!"vikali su robovi.

Ali Ciceron je bio spreman da umre.Znao je da ga izdaja gleda iz njegove senke.

"Da li sam ispunio obecanje?"upitao se

"Ispunio sam obecanje.Ime Ciceron je postalo vece od sadasnjice."

"Liberae sunt nostrae cogitiones"

Izasao je iz nosiljke i u tom je trenutku Helijanus vec sav lud od lova i zedan krvi stajao ispred njega.

Ako imam malo srece, nece mu se tresti ruka, pomislio je Ciceron.

Razotkrio je vrat pomerajuci tuniku.Zauzeo je stav gladijatora. Izgubio je duel.Poslednji pogled je bacio na Helijanosuvu ruku koja se nije tresla.Dobro je, pomislio je, miran , odlucan da predje preko praga rece:""Nema ničeg ispravnog u onome što činiš vojniče, ali barem pokušaj da me ubiješ kako treba"

Odsekli su mu glavu i ruke.Ruke pisca.Zena Marka Antonija mu je iscupala jezik i izbola njenom snalom za kosu.Ruke su bile posecene jer su krive sto su pisale a jezik je izboden za sve sto rekao.Postavili su glavu i ruke u centru Rima gde su ljudi danima oplakivali sudbinu Konzula i viteza a najvise od svega coveka koga je jedino Ciceronov jezik mogao opisati najvernije.

****

Kao i svi tinejdzeri , smatrala sam latinski jezik "naaajgluuuplji jezik i pored svega mrtav!!"Morali smo osim toga uciti na pamet sve izreke pa i one koje nismo razumeli.Narocito te koje niko ne razume su me bacale u jad.Jadno poslepodne, sva zaridana i na ivici suza: ja ovo necu nikada moci da upamtim jer nista ne znam jer sam glupa za latinski i mrtav, mrtav, jezik !!I bacim udzbenik od sebe.

Moj otac me nije ni pogledao.Ustao je od kuhinjskog stola, podigao je udzbenik: "Paaaa daaaa"rece i baci takodje udzbenik da je taj zavrsio ispod kauca."Je si li ti ikada ista procitala od Cicerona?Znas on je bas dobar.A zivot njegov?Mozda da pocnes sa onim sto je Plutarh o njemu napisao?A?Sta mislis?"

Citala sam i vise nikada nisam Latinski smatrala mrtvim.



Zao mi je da su klasicni jezici i istorija postale daleki.Mucni.Teski.Nesto od cega se saginje glava u prolazu.Da ne vidimo odrezane ruke, izboden jezik i posecenu glavu.

dje ste pokvarenajci??

"Pesnik ne umire", procitala sam to danas .

Treba napisati rec.Malu, pateticnu,ubojitu rec i staviti je zajedno sa novcicem na jezik Simborskoj.Rimljani su svoje mrtve pratili sa novcicem na jeziku.U ovom slucaju treba napisati tu malu rec i staviti je pesnikinji na jezik.Tek da podseti Smrt da je i ona uprkos njenom smrtnom poslu smrtna.

.....................................................................................................................a Frite evo njih pokraj tebe, zar ih ne vidis??

Stoicka smrt

Seneka filosof je bio cool tip iz poznate kozulske porodive rodjen oko 4 p.n.e u hispanskoj Kordobi. Bio je umetnik u mudrovanju , stojik , pesik istoricar i dobar besednik.
Vrlo hrabar besednik gde ce ga beseda pred senatom osudila na smrtnu kaznu ali tuberkoloza ga je pomilovala pa je izgnana na Korziku.
No i ako moralisticar „Čovek je nesrećan onoliko koliko misli da jeste“. bio je optuzen za blud sa Neronovom majkom i ako je bio u vrhu vlasti pod klaligulom agipom , Neronom. Umetnik u zivotu moralizator Korzike ga je spasal Neronva majka pa je bio vladar Rima do Neronovog punoletstva.
Autor vise knjizevnih dela , utemeljivac moderne knjizevnosti u Rimu a opet predhodnik necega sto ce Rim doziveti kao pobuna Hriscanastva.
No Neron i celo tadasnje rimsko drustvo sklono perverzili i nemoralnosti duboko ukorenjene u svako tkivo senata i drustva uopste bio je averzivan prema moralu pa ce Seneku posle majcine smrti osuditi na casno samoubistvo , osim morala bacio je i sapu na njegova imanja u rimu . Seneka je izvrsio samoubistvo i dxalje poznat i cenjen do danas u knjizevnosti i filozofiji , retorici.

Napicao se za zivota walla a ostavio je za sobom ovo siroko popularno...

Koga god vidiš da je nesrećan znaj da je čovjek.

Bolje je naučiti nepotrebno nego ništa.

Pametnog ne može oduševiti sreća niti utući nesreća.

Nesretan je onaj koji je uvijek nemiran zbog budućnosti.

Pametnog čovjeka ne možeš uvrijediti.

Sve radi onako kao da te neko posmatra.

Ako ne znaš u koju luku putuješ, ni vjetar ti neće odgovarati.

Ništa nije tako gorko što smiren um ne bi mogao utješiti.

Ne osjećati nečiju nesreću nije humano; ne podnositi je nije ljudski.

Mali dug stvara dužnika, a veliki neprijatelja.

Nije nesrećan onaj koji malo ima, već onaj koji mnogo želi.


Sat koji nam daje život je i sat koji počinje da nam ga uzima.

Pravi poklon nije ono što je dato ili učinjeno, već ono što je bila namjera onoga koji je dao ili učinio.

Ljude koji su robovi svog stomaka ne ubrajamo među ljude već među životinje, a neke čak ni među ove, već u mrtve. Živi samo onaj koji je mnogima od koristi; živi onaj koji umije sebe da upotrijebi, a oni koji se kriju i propadaju u tromosti, ti se u svojoj kući osjećaju kao u grobu. Tim ljudima slobodno napiši u mermeru iznad njihovog praga:“On je preduhitrio smrt.“

Nigdje nije ko je svugdje.

Slučajnost pravi igračku od čovjekovog života.

Ništa nije žalosnije od starca, opterećenog godinama, koji sem svoje starosti nema drugog dokaza da je živio.

Ako ti niko ne zavidi, zapitaj se da li pravilno živiš.

Seneka kaze jos i ovo:



Ljudi sa karakterom bivaju od Bogova praceni istim nacinom kojim ucitelj prati svoje ucenike.Oni zahtevaju od njih vise napora, a najvise od onih kod kojih su iscekivanja najveca.Da li ste razmislili o Spartancima? Mislite da oni mrze svoje sinove kada ih odvedu na najstrasniji ispit, dozvoljavajuci da oni budu bicevani od te iste spartanske drzave.Zamislite te oceve koji detetu govore, dok ono biva bicevano, da mora izdrzati, zahtevaju da izdrze i neopranih rana , polumrtvi, da odstoje kao primer drugim decacima.Zasto nam je cudno da ljudi sa Providjenjem bivaju najmucnijim lekcijama ispitani?

Od kukavice se ne moze hrabar covek "istuci". Medjutim Sudbina nas bicuje i hrabri,mi je moramo podnositi!Nije to nemilosrdnost vec izazov u borbu i sto su nam cesce ponudjene a od nas prihvacene; onaj deo tela koji koristimo za te bitke biva najrazvijeniji.Mi moramo dozvoliti Sudbini da nas bicuje i da nas ojaca.

.



.

.

Pad Carigrada 1453

Turska je sazidala svoju poslednju kulu koja je kontrosisala Bosfor i ucinila svoje poslednje pripreme flote uoci napada.
Poslednji vladar Carigrada i okoline Konstantin Dragas okrenuo se zapadu medjutim pomoc sa zapada je stigla u manjem broju oko 300 ljudi na racun Pape Nikole V , Djenovljani su pruzili deo svoje flote koje je licno predvodio Dragas . zatim nesto Rusi , Kijevski mitropolit i jos neki.
Pomoc zapada je stigla simbolicno jos nije prestala skepsa 4 krstaskog pohoda.
Raspolozenje prema uniji nije postojalo kao ni volja za ratom i unijom unutar samog stanovnistva garada!

Luka Notaras, vojskovodja i jedan od Konstantinovih najblizih saradnika izjavio je: "Vise volim da u Carigradu vidim turski turban, nego katoličku mitru".

Ovo mu se i vratilo na najsuroviji nacin!
Naime Urban iz Madjarske jedan od najboljih carigradskih studenata zeleo je da sastavi prvi top u istoriji i ponudio ga je Konstantinu Dragasu ali izdala ga je prazna drzavna kasa ,og cega je njegova ponuda da izgradi topove koji bi pomogli u odbrani grada morala biti odbijena. Urban se nakon toga okrenuo Mehmedu II, koji ga je docekao otvorenih ruku isplativši mu trostruko veću sumu od one koju je tražio.
Bio je to pocetak ere vatrenog oruzija, ali je ogromni (za ondašnje vreme) top koji je Urban izgradio za Mehmeta bio veliko cudo tehnike. Top, nazvan Vasilevs, je bio dugačak preko 8 m, a izbacivao je djulad prečnika oko 75 cm, mase oko 550 kg- na daljinu od oko 700 m. Bio je postavljen na uzvišenju nasuprot Romanove kapije, dela carigradskih bedema koji je procenjen kao najslabiji. Bez obzira na svoju monstruoznu velicinu Vasilevs se pokazao kao vrlo neprecizan i nepraktičan. Bilo mu je neophodno 3 sata da bi se napunio i ispalio projektil, a samih projektila je bilo vrlo malo. Svoje ucesce u opsadi Carigrada okončao je nakon 6 nedelja, kada se pod urušio pod silinom sopstvenih trzaja.

Posto je Mehmet II kao sam carigradski student imao je jenu nezgodnu osobinu a sam Luka Notaras je prema dogovoru iznutra otvorio neke od kapija Carigrada ubzo je sam zazalio za svojom cuvenom recenicom "Vise volim da u Carigradu vidim turski turban, nego katoličku mitru".

Naime Mehmet II je imao harem pun mladica a ne zena video je i saznao da Luka Notaras ima jako lepog sina i trazio je da mu ga da u harem , Luka Notaras nije mogao na to da pristane i ako mu je visok polozaj ponudjen , i sam biva pogubljen od turske ruke a sin mu zavrsava u turskom haremu.

da, da.. Jovanka Orleanka je bila vec 22 godine bukvalno pepeo i prah, zavrsio se stogodisnji rat ruza, papu Nikolu IV je bolilo uvo za Konstantinopolj, on se brinuo za Kanarska ostrva a i da se pobrinuo i osvojio Konstantinopolj opet bi sin Luke Notarasa zavrsio u katolickom seminariju gde lepi decaci jednako fasuju kao i u Mehmetovom haremu a carstva dolaze i prolaze..

Bio jednom jedan covek cuven po njegovom nadimku Brale Pesnik.On je bio slobodouman covek, voleo je da putuje,voleo je avanture i uvek je bio spreman za bilo koju vrstu putovanja, umnog, duhovnog i drumskog.Jednog dana sretne on jednog drugog avanturistu koji mu isprica kako je jednom bio u zemlji gde niko ne zna za luk.

"Zemlja bez luka!" pomisli Brale Pesnik "Kako ti ljudi uopste mogu da se hrane a da ne znaju ocaravajuci ukus luka?Idem ja u tu zemlju i ponecu sa sobom luk i naucicu ih svim divnim jelima koji se sa njime pripremaju i zagotove"
Kada je dosao u zemlju bez luka prime ga na dvoru odmah kao veliko cudo.Bio je pozvan pred Kralja te zemlje koji se tako zvao: Kralj.Brale Pesnik se duboko naklonio po svim kraljevskim obicajima svih zemalja i rekao: Vase Visocanstvo doneo sam vam novu biljku cija je moc u lecenju i ishrani, jedinstvena.Obogatice ukus svih vasih jela,spasavace vas od upala,cak se moze koristiti za farbanje vune.Preporucujem vam da ga probate!"
-Bas sam zainteresovan tom biljkom, lepo si je nahvalio.Ali ako mi se ne svidja i ne pokaze se istinitim to sto si rekao o luku,izgubices glavu!

Medjutim luk ko luk se pokazao vrednim.I svi na dvoru kao i Kralj su bili odusevljeni njegovim ukusom,mirisom i uticajem na meso i drugo povrce.I zato je kralj naredio da se preuzme sav luk koji je Brale Pesnik sa sobom doneo.Isplatio je Kralj te zemlje Pesnika u njegovoj tezini u zlatu i narucili mu jos mnogo, mnogo vreca luka.

Brale Pesnik je bio primljen kao heroj u njegovom rodnom mestu iako je tamo najmanje vremena u njegovom zivotu proveo.Ljudi su pevali, bacali mu cvece pod noge jer sada ce se svi obogatiti od izvoza luka!!Na svecanoj veceri su postavili Gradonacelnikovog Sina do Gosp.Pesnika.Sin Gradonacelnika se zvao Sin Gradonacelnika.On je bio pametan, brz i volio je da kopira uspehe drugih.Ponekada je voleo i da ih prisvaja.

Zato je odmah upitao Braleta Pesnika: "A jel' imaju oni belog luka?" na sta mu je Brale odgovorio "Mislim da nema".

Jutrom dok su svi spavali, jos pijani i veseli od zurke. Sin Gradonacelnika napuni brod sa belim lukom i uputi se ka istoj zemlji gde je Brale Pesnik bio.I stvarno Kralj te zemlje se opet odusevi i sa belim lukom.I odluci da isplati Sina Gradonacelnika sa najdragocenijim sto oni imaju u zemlji!Sin Gradonacelnika se u istoj velikoj tajnosti vratio kuci kao sto je odplovio jer isplatili su ga sa pet dzakova- luka.

Znaci, kao i u sexu: samo je jedan prvi.

ma jok bolan.. svako je prvi.. ali zato dobije sto zasluzi...

Neka druga prica, da nastavim:

Neke ljubavi su vece i od sebe sto moze da se okrene protiv vas.I volite ali morate da cutite.Ali cutanje pokazuje sakriveno.Ipak.Koja ludost to reci.Kao da ljubav postoji izvan nas- kao sto pricamo o vremenu, neki odvojeni entitet- koji nas opsedne i napusti po svojoj zelji, demonizujuci nase dane ili nam donose " raj na zemlji".Kada o ovome mislim, postane ocigledno da u tom carstvu obsednutosti, posednutosti, moci i nemoci i nejlepseg prepustanja milosti mogu da se igraju ljubav i vreme u onoj velicini koju ima srce.Teolozi bi ovde poceli diskusiju o dusi.O tezini duze.O velicini duse.O povezanosti kroz Sveti Duh.O povezanosti kroz Sina.Sto god da je, beskonacno je i predivno.Tragedija je da nemam pojma, niti sam u stanju ovim malim sivim celijama zagrliti beskonacnost iako sam u stanju da je obuhvatim recima i iako se te iste sive celije konstantno opiru svojoj smrtnosti koju takodje obuhvataju samo recima.Ovde bi teolozi opet zapoceli diskusiju o moci Reci.Mozda,na kraju krajeva ono sto se okrene protiv nas ne mora da bude lose.Naprotiv.Velicina coveka nije samo u njegovom srcu nego i u prepreci ispred njega.Cutanje takodje ostavlja trag.Znak srece.Zamislite da nasi tragovi izazivaju samo cutanje.

Pozdravljam vas ovim malim teksticem.. jer odoh na Hodocasce putem zvezda. - el camino de las estrellas- Kupila sam ruksak, specijalne cipele za sve te kilometre,plasticnu tanjircinu neunistiva plastika kasika, viljuska, noz, otvarac za konzerve, upaljac, sator skakac,dva para carapa, par trenerki, sve za spavanje i lekove - sve ukupno deset kila.I majka me je pitala:"Sto je tebi to potrebno,da ti ides za Santiago?" Prvo nisam znala, pre godinu dana kada sam se odlucila na ovaj poduhvat, zasto?

Intuicija je mocna stvar kojom se ljudi sve manje koriste.Intuicija nije samo dobra u trasiranju i osecanju onoga sto je lose ili ko je los za vas nego i u slusanju onoga sto je dobro i ko je dobar za vas.

Godinu dana sa mojim vrlo losim zdravljem sam se pripremala za ovaj put.Vezbe, vezbe i vezbe.Medjutim ta priprema za put me je vec odvela stazama o kojima nisam razmisljalja.Setila sam se cak i mog decijeg sveta ispod stola koji je imao vise istine nego sva moja "zrelost".Mislim da Ruso rekao kako laz postoji u beskonacnom broju kombinacija a da je istina samo jedna i uvek ista.Nivo koji nas kao i sve sto ima izuzetnu lepotu, dobrotu i dubinu, moze rasplakati. Nuznost coveka da radi na sebi ka tome da bude bolji covek.Ako ne postoji ni zelja da se bude bolji, da se razvija, uci- nismo bolji od drugih zivotinja.

Krecem dvadeset i osmog aprila i nadam se da cu na tom putu pobediti moje demone, moja cutanja, sve prijasnje tragove i da cu se vratiti,sposobna da podelim sa vama nauceno.

Mnogo pozdrava, cuvajte se i budite dobri sebi i drugima, budale nemilosrdno odmah opalite nogom u guzicu kao i sve ostale "plitkarose" jer sto rece Hana Arendt - zlo se krije u banalnosti-

vasa

Plava mandarinka ili Blue mandarin

e pa ovo "oprostajno" pisamce (za privremeni rastanak) je puno recenica za puno tema;
vazno je da ti zelim hodanje bez zuljeva na nogama, a u dusi - kako se snadje(s).

Ne znam koliko ti je to hiljada kilometara bez kamiona, ali ako ti treba hormonalni negovatelj tvoje supruge - tu sam.

ti si hormonalni marksista ili si mraksisat ili marxsistan ili si marxsisat...

[youtube]

@nek su ti od tvoga sotone boga prokleta i djeca tvojih suncokreta...žgadija@

lunejuvenal ::

@nek su ti od tvoga sotone boga prokleta i djeca tvojih suncokreta...žgadija@

Pikaso i Helena Rubinstajn



Pedesetih godina proslog veka Pikaso je bilo ime koje je prelazilo svojom slavom i velicinom i samog umetnika.On je vec zivio i radio duzi niz godina u Juznoj Francuskoj.Jednog dana tih pedesetih godina, posetila ga je Helena Rubinstajn, cuvena milionerka kozmeticke industrije i filantrop.Ona je zelela da Pikaso uradi njen portret.Povukla je sve moguce veze i prijatelje da joj ugovore sastanak sa Pikasom.Posle nekoliko poslatih zahteva i molbi, drugarica joj je javila da moze posetiti Pikasa.

Naravno cim je doputovala, pokusala je telefonom da dogovori sastanak sa slikarem.Ali iz Pikasove price se zna da je svaki njen telefonski poziv sam Pikaso odgovarao promenjenim glasom, kao da je sobarica: '"Monsieur" nije ovde i ne znam kada ce doci" Ili "Gospodin vam ne moze sada odgovoriti na telefon"'.Pikaso je uzivao u ovoj ulozi jer mu se nije slikalo.

Iznervirana Helena se pojavila jednog jutra na vratima Pikasove kuce i morali su je pustiti unutra.Pikaso je odmah Helenu primio u ateljeu i izjavio: "Slikam portrete samo onih zena sa kojima sam spavao".Na njegovo zaprepastenje i prestravljenje,Helena Rubinstajn je odmah pristala.I to sa puno entuzijazma."Stvarno nije imala nista protiv"- hvalio se drugovima Pikaso,"..ali.. ja sam bio ocajan .Ona je bila vrlo debela.Sto je strasno.Vrlo,vrlo debela."

Zato je umetnik odlucio da pocne sa radom sledeci dan.Helena se pojavila opet u ateljeu i on je uradio oko cetrdeset crteza njenog vrata, njenih ociju, ruke, brada i usta.

"E, ovo je dovoljno za danas" rece on, na sta Helena skoci sa stolice zajapurena od srece:"I kada ce portret biti gotov?"

-Ovo ce biti moj najcuveniji posthumni rad!

Rubinstajnova se u trenutku od srecne zene pretvorila u furiju, psujuci potrcala je ka vratima ateljea.

"I na vratima se ona okrene, pogleda me jos jednom i prokune me! Rece da sam djavo" - govorio je Pikaso zainteresovanima kao primer kako zelje ne budu uvek ispunjene bez obzira na moc i pare .I da jednako ako covek nesto hoce mozda moze to postici.Ali. Kada covek nesto nece sigurno je da ce to postici.

Znaci i Pablo je bio pceto.

ne, ne..Pablo je to sasvim OK odreagovao.. neki ljudi kao Helena misle da sve mogu kupiti...ona jeste izmislila kozmeticku industriju.. ali umetnost ili portret od poznatog slikara su kupovanje statusa onih ljudi koji iako su izasli iz novcanog siromastva ostali u duhovnoj bedi...i jedini ljudi koji mogu biti impresionirani da nekome je portret radio Pikaso su opet samo oni siromasni- duhovno i novcano-Motivi Helene RUbinstajn su bili obicna, plitka sujeta..ona nije bila filantrop jer je saosecala ili razumevala,ona je sirila svoju imperiju...i mnogi su joj uradili portret, cak i Dali.Da Pikaso je imao srecu da je vec bio poznat, bogat i dovoljno mocan da je uspeo da je izradi.Smanjilo bi njegovu vrednost njen portret..

ma mislim da je pceto kogod je-be osobu koja mu nije po volji.