PONEKAD

First topic message reminder :

Ponekad se bavim nebavljivim i nesvarljivim temama.
Ponekad msm da su bele košulje trash homage.
Ponekad znam da je Almodovar čudo sofisticiranosti
i da su voljeni muškarci samo tužne p*i*z*d*e.
Nekad kao ponekad, nekad kao nikada.
Ponekad su paralele dramaturške,
kao da ih krojim po Beli Hamvašu...
Ponekad se smejem ljudima koji mešaju
lucidnost sa ludošću,
a u isto vreme znam da ponekad nije smešno
smejati se knedlama u grlu
kada Neko Ponekad doživi takozvani
globus histerycus-koji preti da se pretvori
u gromadu i explodira poplavom, salvama suza.
Nekad kao ponekad, nekad kao nikada.
Ponekada sam recitovala Majakovskog,
ali retko Jesenjina i neke još...
Mada umesto Nekog možda bih davno
spektakularno nastupila sa:
,, Ni sam ne znam otkud dođe ovaj bol
jer kao vatra po poljima pustim..."
Možda bi mi više legao jedan uragan ili barem tzatziki salata.
Ponekad znam da pranje kose čisti karakter,
na svetu nema tvrđe glave od moje.
Ponekad uvek i uvek ponekad.

Da , takođe , ponekad

ponekad nocu ja tebe hocu

I tata bi sine ali da ne bude muško

Free , free falling...ponekad.

Ponekadmi se dopada ovaj smajli

Ponekad zažalim što sam se rodio...
Ponekad misli da je život savršeno lep...

Ponekad se ne pitam zašto ljudi vire-a ne uloguju se.

ponekad se pitam zasto neko ne nadgleda "gallery", ali nema odgovora ni ponekad ni nikad a kamoli uvek.

dakle, kad ovaj sajt necete da obogatite "klubovima" sto ja odobravam. Aktivirajte redaktora galerije.

A opet - kako vam volja.

Otkud znaš da ,,neko ne nadgleda" gallery?

pa zato sto sam polozio 5 fotografija i nema ih nigde.
A volja mi je da postavim i jos neke.
dakle?

Nisam ja ništa ,,brljala" po tom pitanju, te čekamo gosn odgovornog da se smiluje i odgovori...Hvala na razumevanju

tja, razumeo sam koliko sam sposoban da razumem.

vazno je da konstruktivno saradjujemo i da se volimo.
Tj da se ne svadjamo.

Ponekad- brokoli u sosu i queso de hojas, carppacio- malo ljutkast...Salata od šargarepe i jabuke sa suvim šljivama u maslinovom ulju i balsamicu...Ihhh, pročitaj Wilda (msm ja...): To love onself is the begining of a life long romance...Uz tiho pevušenje Amande Lear-----------------Ma divota grehota.

SovicaPlava ::

Ponekad- brokoli u sosu i queso de hojas, carppacio- malo ljutkast...Salata od šargarepe i jabuke sa suvim šljivama u maslinovom ulju i balsamicu...Ihhh, pročitaj Wilda (msm ja...): To love onself is the begining of a life long romance...Uz tiho pevušenje Amande Lear-----------------Ma divota grehota.

Joj kako si se raspilavila; kao Lune Malino.

P. S.
Da ti dam broj njegovog mobilnog pa da ga kao Adminka pozoves da se ukljuci?
Ja sam mu poslao SM, ali ne odgovara, pa se bojim da mi se zelja sa starog kafea ispunila; da je crk`o.

E, dragi FJM...Sada znamo da je obavešten i mejlom i sms-om, ne bih ja da ga uzurpiram...Nije čak bilo neophodno ni da ti odgovori, ako je i dalje uvređen, ali mogao se na neki način odazvati i ulogovati ovde, nisi jedini koji ga pominje...
Nadam se da nije ,,otputovao u večna lovišta" bar ne još uvek. Nekako kontam-uglavnom su svi nikovi sa starog kafea obavešteni-svako od nas obavestio je nekog sa kim je bio u kontaktu, tako da to više nije do nas, zar ne? Nećemo silovati Luneta, niti bilo koga drugog. Možda su našli sebi zanimljivije virtualne odaje neke.

Ponekad pomislim kako su moje ,,pesmuljke cicibanke" genijalština, kao one odurne i sumanute cajke koje ljudi tandrljaju kada se orokaju na višeslojnim proslavama, pre nego što im padne klapna...
Ponekad pomislim kako nisam dovoljno rekla, pa ređam zareze poput ćilibarskih okaca, sve u nadi da ću se bolje objasniti...A nema potrebe-sve je savršeno jasno i u najprostijim i najkraćim rečenicama ili ćutanjima.
Ponekad mi ipak sve izgleda nedovršeno- nekom determinacijom...Kao npr. da sam počela da pravim dagnje na buzaru i imam gambore, pelat, belo vino, prinač, so, biber, peršun, luk crni & beli...A samo mi nedostaje maslinovo ulje...I jebi gaaaaaaaaaaaa! Gadno je latiti se nečega zdušno, ako si već u startu osećao-la da jedan sastojak fali- to nije to.

ako hoces da napises dobru pjesmu,moras da ne drndas najmanje 3 mjeseca,zato sam ja jedan od najvecih anonimnih hrvatsko srpskih pjesnika

e jel se pojavio pokojnik?

eto iskoristi tu tragediju ,pa napisi neku odu.

ej,ti nisi normalna,zablokirala si mi slanje pp a,cerpkaj tamo

Nisam normalna-to znamo, a nisam ti ništa zablokirala...

a sto onda ne mogu vuklicu pitati preko pp da me zdrnda???

Zato što je to muško Frite, Bog te je pogledao i učinio blokadu u tvoje ime...

nme zajebavaj!! musko!! uzas!! baniraj ga odma!

frit ::

eto iskoristi tu tragediju ,pa napisi neku odu.

Uvek tragedije koristim za pisanje i nije lepo što mi turaš te mažoretkinje, nimalo empatičan nisi...Na svu sreću-imam fenix sindrom...
A ovde nema banovanja kada ti maš erekciju, a nema guzatih teta. Dogovor kuću gradi

pa ja se radujem dobrom knjizevnom djelu,zato ove skakutaljke,i sto nisam simpatican?? bas jesam!

Možda bih mogla sada da smislim pesmu, ali za to mi treba ćitava 3 minuta otceplena od večnosti...

Ponekad znam da neko ponekad je -nikad.

"Video sam ovu pički "Sovu" i srečan sam jako!!!!!

Sad sve lepo napiši, ali kako treba i ispravno...Svašta će selo pomisliti.

Hmm malo sam se proseljakao ne namerno...

ali reče Salvador Dali srećan što vide Sovu!?

Ponekad pomislim da mostovi postoje da bi smo preko njih odlazili.
Svaki povratak je gubitak.
Svaki odlazak je pobeda nad povratkom.
Ponekad ne moramo sve reći do kraja.
Ponekad pomislim da ko veruje u sve što vidi
mistik je, ne žuri kroz mrak.
Ponekad pored semafora prolazim oko 18h
uz lako sleganje ramenima, zna se
još jedan paradoks
nečije sviranje na violini, sasvim pogrešno.
Žurba da se ne zaostane za vremenom
Ljudska razmišljanja...
Mrva Šopenhauera, okrajak Ničea, zalogaj Sartra...
Svet po njihovim uzorima,
svi ti paradoksi poput vatrometa...
Ponekad.

Ponekad sanjamo...
da postoji nepoznat prah blizu nas,
talasi se lome na obali baš preko brda.
Ponekad sanjamo...
drveće puno ptica koje ne videsmo nikada,
mreže izvučene sa tamnom ribom.

Ponekad veče dolazi: dižemo pogled i ono je tu.
Došlo je kroz mrežu zvezda,
kroz tkivo trave,
trapajući bahato nad pribežištima vode.

Ponekad kažemo:
ne treba dan nikada da se završi.
Ponekad mislimo:
Imamo kosu koja je rođena (čini se) za dnevnu svetlost.

Ali, napokon, mirne vode noći dižu se...
I naša koža treba da vidi daleko,
kao što vidi voda pod morem...

Ponekad me nervira FJM kada je ulogovan, a ne reaguje na sopstvene teme na kojima mu pišem...Ali uglavnom mu opraštam

FJRM uželeo sam te se pa te pozdravljam!

Ovo je i za fjrma pravi stari drug koji ume da razume!



Ako sam te pogrešno procenio nosi se u pimpek!

SovicaPlava ::

Ponekad sanjamo...
da postoji nepoznat prah blizu nas,
talasi se lome na obali baš preko brda.
Ponekad sanjamo...
drveće puno ptica koje ne videsmo nikada,
mreže izvučene sa tamnom ribom.

Ponekad veče dolazi: dižemo pogled i ono je tu.
Došlo je kroz mrežu zvezda,
kroz tkivo trave,
trapajući bahato nad pribežištima vode.

Ponekad kažemo:
ne treba dan nikada da se završi.
Ponekad mislimo:
Imamo kosu koja je rođena (čini se) za dnevnu svetlost.

Ali, napokon, mirne vode noći dižu se...
I naša koža treba da vidi daleko,
kao što vidi voda pod morem...

Znaš dete, ponekad bi određene plavookaste persone trebalo da izdaju knjigu pesama. Vratiću se možda na ovo, jednom.

Ej Pričač, imam ja nekoliko svojih knjigica...Jednu ćeš dobiti na poklon kada mi ostaviš adresu gde da pošaljem ( ne mora privatna, može ina adresa na poslu, kod babe, komšinice, tetkine ujene...), pa kada se nakanim da odem do pošte, ali sigurica ti pošaljem.

(po)nekad ćemo napraviti neki dil.

Ponekad se predoziram limunom

ponekad uzivam

ponekad se smeskam brez razlog

A da li se zarumeniš?

ponekad

Wuki, ti to imaš neko proleće u najavi, priznaj!

xaxaxax xmm procitaj MSN temu ponekad

K'o nekad u 8 i sad prodjem ulicom tvojom
I stanem sâm
pod prozor tvoj

Ponekad u 8 i sad zviždim ulicom tvojom,
zastanem sâm
pod prozor tvoj ...

I mada znam nisi tu,
Čekam kao u snu
Mislim negde u daljini čućeš ti
Tri kišne kapi na oknima,
Zadnje suze dve
U očima
Zaboravljeni sni i znaj ...

K'o nekad u 8 i sad prodjem ulicom tvojom
I stanem sâm
pod prozor tvoj...

I mada znam nisi tu ...

K'o nekad u 8 i sad prodjem ulicom tvojom
I stanem sâm
pod prozor tvoj

I zviždim tad,
naš stari znak.....

Ajde silaz` dole pizdat` materina čekam te već pola sata!!!

‚Ponekad imam osećaj da vreme leti kao oblaci
ali oni brzi, letnji
nošeni olujom....

Ponekad mislim da sam u video igri....

Ponekad sam tu...Ponekad ne.

UHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHhh

SovicaPlava ::

Ponekad sanjamo...
da postoji nepoznat prah blizu nas,
talasi se lome na obali baš preko brda.
Ponekad sanjamo...
drveće puno ptica koje ne videsmo nikada,
mreže izvučene sa tamnom ribom.

Ponekad veče dolazi: dižemo pogled i ono je tu.
Došlo je kroz mrežu zvezda,
kroz tkivo trave,
trapajući bahato nad pribežištima vode.

Ponekad kažemo:
ne treba dan nikada da se završi.
Ponekad mislimo:
Imamo kosu koja je rođena (čini se) za dnevnu svetlost.

Ali, napokon, mirne vode noći dižu se...
I naša koža treba da vidi daleko,
kao što vidi voda pod morem...

Zaplešimo
jer u stvarnosti korake ne znam
a one koje bih možda i učinio
bili bi previše nezgrapni
za tvoje oblačaste kretnje
zamagljene željom onih koji ih gutaju pogledom
ipak, zaplešimo
kroz noć bez zvezda
ušuškanu u oblake
obavijenu tek laganim ogrtačem zime
onim najfinijim
zaplešimo
iznad zemlje prekrivene posednjim opaliim lišćem
neće se čuti naši koraci po njemu
jedino možda Mesec
kad pokaže svoje lice
na tren
uhvati naše senke
treptaje dvaju bića što plešu
kroz noć
nad zemljom
mislima
otvorenih očiju
u snu.

Ponekad pomislim da sam srećan ali sreća ne želi da me zarobi u tom trenutku.

Ponekad kao nikad do sad...